U pojedinim slučajevima samo evolucija sujevjerja koja se prožima i razvija kroz vjekove pod zaštitom ultimativne bapske parole: “tako to treba” ili “tako se valja”.
Random selo u Bosni, bliska budućnost:
Ceremonija počinje dolaskom svatova u mladino selo. Kum predaje mladoženji merdevine s kojima se ovaj treba popeti na kuću i prdnuti u odžak. Ako pacovi krenu bježati iz kamina, slijedi aplauz i ćaća predaje mladu. Zatim se odlučuje po čijim običajima će se dalje odvijati ceremonija. Otac mladoženje sa zastavom Mančestera (eventualno Aston Vile) na leđima puca slobodnjak, i ako ubaci u štalu pripada mu čast da produži tradiciju svog sela. Stari svat pozdravlja prisutne s burencetom uz stari srpski poklič: “Tako mi moći sive lobanje, nek’ je sa srećom!” Nastavak se održava u crkvi, gdje mladenci razmjenjuju prstenje, a pop i otac mladoženje dresove. Epilog je naravno pod šatorom uz prisustvo delegata FIFA-e.
- Bako, a zašto nevjesta oblači biku gaće? - Dijete moje, to je simbolični narodni običaj, s kojim teta govori da nije vidjela kurca do udaje.
Najomiljenija igra u žena. Samo se rašire okice i drhtavim glasom traži pomoć. Procenat uspeha 100%
Nžč : Dobar dan, treba mi vaša pomoć (šmrc) Uslužni prodavac: Samo polako gospođo, nemojte da se nervirate, u čemu je problem? Nžč : Treba mi boja za auto, ne znam šta da radim... Up: Ali ovo je prodavnica auto delova.. Nžč širi oči još više : (tiho) Joj... Up: Ok, ok, recite Nžč:Treba mi ona groooozna plava boja za jugića, ne znam gde da je nađem, ogrebala sam auto Up: Ahaaa, to je meksiko plava, ali danas je nedelja i kraj radnog vremena nećete to naći danas Nžč: trep, suzica, joooj, Up: Samo trenutak gospođo (odlazi do telefona).....bla bla....bla bla...meksiko plava...bla bla. Sedite gospođo, sad ću da skuvam kafu da se smirite, za 15 minuta dolazi moj drugar da vam donese farbu, samo da vam je stavi u sprej da lakše ofarbamo Nžč (drhtavim glasom): Vi, vi ste divni.... 45 minuta kasnije Nžč sa sveže ofarbanim autom na semaforu telefonira: ... Eto ti konju, sad mi kaži da sam nesposobna, 2 meseca ne možeš da nađeš farbu za juga....neee, auto je VEĆ ofarban....šta šta košta???...ne košta ništa...u stvari...trebaju mi nove cipele...
Zločinačko udruženje mrzitelja biljaka koje zamenom teza pokušava da progura svoj nastrani način života kao normalan. To su zveri koje nemilosrdno čupaju travu da zadovolje svoje pogane potrebe, i to bez anestezije... ej, bre! Umesto da je kose, što bi bilo bezbolnije za jadnu travu. I ajde što je čupaju, nego JEDU KORENjE!!! Gled'o sam dedu letos dok je klao tele, prvo ga je odvalio macolom po glavi, da ga ošamuti. Tele kasnije, maltene, ništa nije ni osetilo. Deda je duša od čoveka. A ne ko moj komšija. Jedno jutro je uleteo kombajnom u polje suncokreta sa zapada dok su glavonje pratile sunce. Mučki, s'leđa... E, takvi likovi ne treba da žive. U takvom svetu ne želim da odgajam svoju decu. Svi će jesti jagnjetinu, čim izrastu mlečni zubi. Ej, vegeterijanci, znate li vi koliko embriona suncokreta neće dočekati da odraste zbog JEDNOG litra ulja, a? Ti embrioni umiru u presi na krajnje svirep način, samo da bi vi začinili salatu. A 50 litara svinjske masti dobiješ od jednog jedinog krmeta. Gde je tu pravda za biljke? Način na koji se ubijaju je srednjevekovni. Metal, pa u živo meso. Bez najave. I to po danu, kada vrše fotosintezu i kada su najaktivnije. Ni jedna životinja nije to doživela od ljudi. DA SE KOLjU BILjKE, AL' NOĆU, KADA NE VRŠE FOTOSINTEZU!! Ubijaju se na najpodliji način. One ne mogu da se brane. Ne mogu ni da vrište dok ih kolju drvoseče. Osim toga, imaš drvo od par tona koje sjebe ciganče od 40 kila. GDE JE TU PRAVDA I VITEŠTVO! Ali za vegeterijance ta smrt je regularna, a razbijeno jaje je zločin, polizan med je krađa!? O embrionima biljaka i ceđenju života iz njih, ne mogu više ni da pričam. Ali, pazite, njihov izgovor je: biljke nemaju nervni sistem... Pa, gospodo, da li to znači da je sve što nema nervni sistem osuđeno na surovu smrt samim rođenjem. Da li to znači da sve što nema nervni sistem može da bude živo pojedeno, bez griže savesti? To je opasna diskriminacija: "Ako ne oseća bol, seci ga, kuvaj, peci i jedi na živo - nema problema". Zamislite da vas neko kolje motornom testerom nekoliko minuta, posle vam skrnavi telo, maže ga nekakvim smolama, spava na njemu, i... fuuuj. A tu je i cveće koje se masovno deli kao poklon i znak pažnje. Ljudi moji, poklanjaju leševe biljaka koje su samo htele da ostave potomstvo za sobom. Ajde da ih odma ubiju, nego im ni to nije dosta, pa ih održavaju u životu u nekakvim vazama, da se što duže muče. Da ne govorim o tome da masovno iskopavaju posmrtne ostatke njihovih predaka, prodaju ih po nenormalnim cenama i posle ih SPALjUJU. Ni mrtva biljka nije dobra biljka. Al što je najmonstruoznije, uzimaju delove jedne biljke i kaleme je na drugu. Molim vas lepo, kad su mesojedi zašivali kokošiju glavu na telo svinje?! Gnusno!! Za razliku od vas, naše životinje umiru dostojanstveno. I niko ih ne jede žive! Naše životinje pre konzumiranja prođu bezbroj posmrtnih rituala: dimljenje, salamurenje, konzerviranje, pečenje i sl. Dalje, mogu danima da vise u izlogu, da bi im se u mimohodu odala počast i da bi im se gladni građani Srbije divili. Zar to nije dirljivo?
Mislim da je vreme da stanemo na put ovom pokolju. Ako nećemo mi - ko će? Ako nećemo sad - kad ćemo? P.S. I Hitler je bio vegetarijanac!
Neki gadan trenutak kada ljudi prosto izgube ono Liiiii u zivotu, kada postanu nadrkani, depresivni, kada od svega naprave problem, kada prestanu da se raduju, kada ih obuzme pesimizam, kada pocrkaju leptirici i ostala flora i fauna po stomaku, kad nesto jebeno crkne u njima i prestanu da nose onu divnu energiju "sve ce biti u redu". Necu, e necu!
"Jaoj...selimo se u novi stan...ko sad da zove sve te ljude i nosi sve te stvari...znas ti kakve su te obaveze...jos malo dete...uf..." "Ali, zeno, imas zdravo i zivo dete, selis se iz manjeg u veci stan u zemlji Srbiji, kreces nesto novo u zivotu posle toliko godina, pa to je bre... liiiii!!!" "Ah...videces...ti meni jako licis na mene kad sam bila mladja...ja sam bila sva tako dobra, i puna zivota, i studentima bih se stalno smeskala kad bi mi dosli na ispit, al' onda...odrastes..."
Neeeeeeeeee! Necu! Necu nikada da izgubim svoje liiiii! Liiiii, placaju me 25 dinara vise po dvocasu! Liiiii, stvari idu napred! 'Ajmo, pravimo zurku u stanu za koji dajem duplo vise para nego sto vredi! Radim duplo vise iz ciste filantropije, hip hip hurej! Bolje da me traze, nego da me nece! Pravim gluposti, osecam se k'o da mi je sesnaest! Boze, kakav skandal, svaka ti cast! Zivot cirkulise! Nesto se desava! Liiiii! Necu to da izgubim! Ja volim da nosim tu energiju, teska je ko crna zemlja, ali rove k'o mecka kad place i moze da se smeje dvajes minuta u kontinuitetu! I, jebem mu, voli taj zivot koji cirkulise i uvek ce o njemu moci da napise pesmu i napravi pricu za 25 dindzi!
Bolna tačka balkanskog oca koji je očekivao sina-naslednika ("Sine nasledniče, sokole mali, dok smo živi tebi ne sme ništa da zafali!" op. cit Aleksandar Aca Ilić), a sada mora da ima u vidu miraz (što veći da one džukele Rajkovići ne počnu da laju da smo sirotinja, jebo im pas babu kroz helanke!) jer se podrazumeva da mora da se uda pa taman imala facu kao Đavolja varoš (da joj se stoka Đurovićka ne smeje kako je ostala usedelica). Ovdašnji otac takođe strepi za čast, celovitost i integritet himena svoje kćeri i svakog njenog druga ili "druga" propituje prema oprobanim UDB-inim metodama (da ona govna Jovanovići ne pričaju po komšiluku kako je "ta završila sve fakultete, ove naše, po komšiluku"). Ipak, posle bolne faze suočavanja sa istinom, kćerka postaje uteha i očeva miljenica. Ipak, očevi više vole kćeri, sinovi ionako vole da zajebavaju.
Očeva osećanja pri rođenju kćeri nepresušna su inspiracija za sve umetnike. Amir Rešić - Nino ispevao je pesmu "Ti si, ćerko, tatin sin" - bolnu, počesto kontradiktornu ispovest novopečenog oca, ali upravo te, vešto vođene kontradiktornosti otkrivaju samu srž čiste emocije, vrtloga u glavi nesrećnog čoveka.
Ja imam cerku, a mnogi sina. Oni se hvale, hvale pred svima. Al' moja cerka, lepa i fina, Zavesce svakog njihovog sina. (Očev bol, mnogi ga izazivaju svojim sinovima, čini mu se da svojom hvalom baš njega žele da povrede. "Od svih ljudi, baš JA imam ćerku, a svi ostali sina" - suština je ovih misli. "Ovo je uvreda prirode, Boga, nesreća, maler i ja, kao takav, imam pravo da svoju nesreću pretvorim u oružje protiv tuđe sreće, ja uzimam pravdu u svoje ruke i moja ćerka će zavesti njihove sinove" - udarac i kontraudar, u vidu dugoročnog plana za osvetu, kakve rađaju samo velike nepravde.)
Ti si cerko tatin sin, Na sudbinu se ne zalim. Ti si cerko tatin sin, Sa tobom se ponosim. (Refren kao tipična mantra, autohipnoza kojom otac želi da ubedi sebe da je srećan, da mu se nije desilo to što se desilo, da je žensko muško i da je ćerka sin. On dvaput ponavlja „ti si ćerko tatin sin” – on ne pokušava da hipnotiše samo sebe, već i novorođeno dete, sugerišući mu poželjan model ponašanja – model ponašanja sina. Ovde Rešić pokazuje svoje duboko poznavanje etnologije i folkloristike, dajući maglovit nagoveštaj o nastanku „virdžine”. Naravno, ovde ne govorimo o „virdžini” u potpunom smislu tog pojma.)
Za moju cerku ja nocas slavim, I malo zbog nje vazan se pravim, Jer hocu nesto da kazem svima, Ko ima cerku, ima i sina. (Bol povređenog je jak, ali on ima plan u svojoj glavi: njegova ćerka će vršiti potpuni uticaj na druge muškarce. Osećaj moći koji će posedovati njegova ćerka, a kojom će upravljati on, trenutno mu nadomešta zadovoljstvo i on se „pravi važan“ i slavi u čast simbola svoje buduće moći. U poslednja dva stiha on glasno, urbi et orbi, svima onima koji imaju sinove najavljuje svoj plan u hermetičkoj formi, zlokobnim tonom: „Ko ima ćerku, ima i sina.“ Ćerka će se udati i imati apsolutni uticaj na svog muža. Otac takođe ima uticaj na ćerku i novi zet nadomešta prazninu nerođenog sina. „Vi imate sinove. Budite uplašeni, jedan od njih će postati moj.“)
Od nje mi vece sad nema srece, Sve bi joj dao, nije mi zao, Jer ima jedna prica ustvari, Ko cerku ima majstor je pravi. (Oduševljenost planom. Bol je prevladana i sve dolazi na svoje mesto, jer pravda je spora ali dostižna i ćerka postaje uzrok duševnog zadovoljstva oca i on neće oklevati da joj obezbedi znanje i sredstva ne bi li ispunila očekivanu osvetu. Kako bi razblažio zloslutnost ove mračne pesme, Rešić uvodi urbanu legendu iz svakodnevnog života: otac kome se rađaju kćerke poseduje izuzetnu seksualnu moć. Tako se slika o ocu-osvetniku na neki način razblažuje, daje mu se dodatna satisfakcija, koja je i simbolički vrlo važna, jer tako otac nije ni na koji način oštećen u pogledu svog libida i seksualne moći, koja bi u slučaju rođenja sina prešla na njega.)
Neutemeljen odgovor vaše majke, babe, dede, šefa ili već neke starije osobe kad predložite nešto novo. Šah-mat, jer svaka dalja diskusija je nepotrebna pošto nećete dobiti objašnjenje zašto ne može.
Eksperiment sa majmunima: Staviš nekoliko majmuna u kavez i spustiš im bananu po sredini. Čim je vide, jedan će krenuti po nju, a ti onda leden šmrk, pa sve okupaj. Onda će nakon toga drugi da pokuša, a ti opet sve okupaj. Na kraju će zajebati bananu, a ako neki krene po nju, ostali će da ga biju kako ne bi dobili šmrk preko leđa. E sad je vreme da se skloni šmrk. Izvadi jednog majmuna, ubaci novog. Ovaj novi naravno vidi bananu, krene po nju, ali ovi ostali krenu da ga biju (znajući da će dobiti kaznu) i spreče ga. Sad izvadi još jednog iz stare grupe i ubaci drugog novog. Naravno, on će posegnuti za bananom a svi će početi da ga biju. Ovaj prethodni novi će se rado priključiti sprečavanju dotičnog jednostavno zato što grupa to radi. Vadi jednog po jednog iz stare grupe, i dodaj nove i ovaj prethodni proces će se ponavljati. Na kraju, kad ih sve zameniš, imaćeš x majmuna koji gledaju bananu po sred kaveza, ali nikom ne pada na pamet da je uzme, a ako nekome i padne na pamet, drugi ga biju. Šmrk odavno nije tu, kazne nema, ovi nikada nisu dobili ladnu vodu preko leđa, ali banana se ne dira. Zašto? Pa, Ne ide to tako.
Pitanje upućeno kultnom crtanom liku Silvestru u jednom od najboljih crtanih filmova, a koje se koristi kada nekoga prekinemo usred nebuloznog govora iil glupog postupka, da bi ga pitali da li je normalan.
Ako je A = B a B = V, onda je A = V. Prosto i logično.
Na primer: Ko rano rani, seno grabi. Ko seno grabi, on ga i skuplja. Ko nešto skuplja, on je kolekcionar. Najviše sena skupe seljaci. Seljaci su najveći kolekcionari.
Naslovna strana: Intervju sa Predsednikom: SAMO ŠTO NISMO UŠLI U EVROPU Premijer: SAD JE SUPER, ALI BIĆE JOŠ BOLjE Koštunica: nešto-nešto-KOSOVO
Politika: Ministar ekonomije: Porez na PDV je neophodan za izlazak iz kriѕe iz koje smo uspešno izašli SRS: Ministar ekonomije je judeomasonski američki plaćenički Amerikanac i zapadni američki sluga koji finansira tajkune Crkva: Izmena preambule Ustava nije u skladu sa tradicijom srpskog naroda Koštunica: nešto-KOSOVO Konuzin: Koštunica je mnogo dobar čovek, šteta što nije premijer, Srbija bi odma' dobila petsto milijardi evra od Rusije
Ekonomija: Mrkonjić: OVE GODINE PE'STO MILIJARDI KILOMETARA AUTOPUTA, DVA'ES' MILIONA STANOVA I POČETAK GRADNjE KOSMODROMA! Delta holding: PRODOR NA MALOMOŠTANIČKO TRŽIŠTE Ministar trgovine: Subvencije za velika preduzeća radi prodora na malomoštaničko tržište Sindikati: Vruća sindikalna jesen Koštunica: nešto-JUŽNI TOK-nešto-KOSOVO
Svet: Rusija: Putin lupio šakom! Rusija: PUTIN: nema labavo! Rusija: Putin se slikao u čečenskoj narodnoj nošnji, žene poludele Rusija: Medvedev pozdravlja Putinovu rešenost Rusija: Putin zabrinut Evropa: Propade evro, rublja raste! Amerika: Obama se opet založio za mir Italija: Berluskoni: Ovima što me optužuju je krivo što nisu potentni kao ja!
Reportaže: Kosovo: Službenici ne primaju dodatak na trinaestu platu, ostanak nije moguć, nešto-nešto-KOŠTUNICA Štrajk u privatizovanoj fabrici brodske lamperije: OPLjAČKAŠE OVAJ NAROD Gase se sela: STARAMAJKE NEMA KO DA ODMENI Prve žene policajci: LELE MAJKE, STIGLE POLICAJKE!
Regioni: Beograd: POSEČENI PLATANI Beograd: Kuda s platanima? Beograd: Šta umesto platana? Beograd: Pukla vodovodna cev u ulici Gruča Marksa
Feljton: Dobrica Ćosić - TITO I JA: 230. Podrivao sam sistem iznutra
Klub poznatih: Jelena Janković: KAD NEMA PRADE, DOBAR JE I GUČI Dinča: JEB'O SAM SVE PO STUDENjAKU! Rada Manojlović: VOLIM MILANA Dalibor Andonov među mladima poznatiji kao reper Gru: Spremam novi album Koštunica: Slobodno vreme provodim na Kosovu Matija Bećković: Slobodno vreme provodim sa Koštunicom
Sport: NOLE RAZBIO! Pobeda Beograđanina za plasman Srbije u Dubai ZVEZDA: NAMEŠTENO JE! PARTIZAN: JESTE!
Predsmrtni ropac na kraju karijere i pokušaj da se namakne još koji dinar od mlaćevine prazne slame i akcijske veleprodaje muda za bubrege. Svaki televizoje koji drži do sebe, a svojih 5 minuta slave da pokaže svoje vokalne/intelektualne/fizičke/kulinarske/poslastičarske/metaloglodačke sposobnosti je mašala iskoristio tako da ga ne žele ni u "Kvadraturi kruga" a kamoli na "Farmi", nalazi nekog novinara da metodom "ja ću da ti lepo izdiktiram, a ti još lepše napiši" napiše žitije njegovo. Sadržaj se svodi na predodređenje subjekta za velika dela, podršku/zabrane roditelja, osamostaljenje i mučeništvo, izlazak na veliku scenu, uspeh i opise shodnih orgijanja, alkoholisanja i odavanja drozi. Sve je to adekvatno filovano pikantnim prduckanjem na račun kolega, šašoljenjem čitalačke mašte vragolastim detaljima iz njihovog života, a kao jabuka na prase dolazi ibermaštoviti naslov na temu subjektove struke.
Dragana Mirković - Kroz šljivike i livade Peđa Mijatović - I prečka je pala Biba Struja - Faze mog života Mića Orlović - Dragi dnevniče Željko Šašić - Život počinje u devedesetim Radoš Bajić - Radašin i ja Vera Čukić - Talentom protiv godina Jovan Krkobabić - Služio sam srpskog kralja Automehaničar Kiro - Svi moji šrafovi
