Spremamo mehanizaciju za treću berbu kukuruza sami - ćale, burazer i ja. Kao orkestar bez dirigenta. Prošle nedelje je bilo 3 godine kako je otišao. Dopizdeo mu, kanda, vek proveden u štali, na traktoru, na njivi, bez vikenda, bez praznika... Tog dana je spremio sve za berbu, vukao đubre od rane zore, uveče se kao gospodin zavalio u svoju fotelju da gleda Slagalicu i otišao bez reči. U stvari, i nije bez reči, baba nas je ubeđivala da je sklopio neku od 8 slova... Svi su imali više škole od njega - sa njim sam naučio da čitam. Svi su imali više slobodnog vremena od njega - on je sve svoje slobodno vreme provodio sa decom. Svi su bolje videli od njega - jedino je on primetio da "stariji unuk malko baca nogu kad hoda". Da nije bilo njega, verovatno ne bih nosio one šipke kao Forest Gamp. Najtvrđi čovek najmekšeg srca. Najveći mali čovek.
- A što si ti dolazio sad iz Novog Sada? Sve mi to možemo sami, trebao si učiti tamo. - Neka, deda, imam ja uvek vremena kad se nešto radi. Ta, ne mogu samo posle da dođem na gotovo!
- Ako ne položiš taj ispit-imaćeš posla sa mnom! - Mani se, deda, položiću ga kad-tad, ako se ja ne jedim, nemoj ni ti.
- Uči, da obraduješ dedu! :suze u očima: - Učim, deda!
Još uvek učim. Nazire se kraj, izem li ga, daj mi još koji mesec samo. Šta god uradio u svom životu, sa diplomom i u belom mantilu-ostaću ti dužan doveka. Hvala ti na svemu.
- Alo, čobane, šta slušaš to, ne seljači se. Smanji malo, probudićeš celu kuću. - ...i ušur uzima, lepa voooodeničarkaaaa! Šta je, bre, somino? Jok, ću slušam one tvoje metalike, a? - Pa'i sad: Sikeeeeen, siken distroooooj! Moš, moš, moš, moš! - E, blago tebi. Vrat će' da smašiš, ludače! Jebali te ti tvoji englezi, kad ne znaš ni šta pevaju. Pa kaže: okreće se kolo, taka-tika-taka... :kažiprst u vazduhu: - Ti si čovek bolestan! Jebalo te više i kolo i burek i pečenje i šljivici i livade! Ti bre nisi za u ljude! Tebe treba izolovati tamo negde na Rudniku, da ne silaziš u narod. - Štooo? Šta bi mi falilo? Bolje bi mi bilo nego tebi u ovoj tuđini među licimurima, gde svoga nema i gde brata nije... - Ajde, ajde, patetiši još malo, pičko jedna. Jok, treb'o sam da ostanem tamo da me jebu kojekakvi polumozgaši sa partijskom knjižicom i da ližem dupeta gorima od sebe. Je l' to? - Aha, a ovde ti svi titraju, pričaj mi malo o tome. Kičma ti se iskrivila od rada, belog dana ne vidiš od posla, te pare što si uštedeo, to je samo zato što nemaš kad da ih potrošiš. I stalno ti malo, u dupence te alavo... - A sećaš se kad nismo imali ništa tamo, goljo jedan? Je l' ti tad bilo dobro? Kad si radio za 60 maraka ceo mesec, vuk'o bolesnu kevu po propalim bolnicama i ganjao se sa ocem alkosom? - Ma to je drugo, bre, budalo, takvo je vreme bilo, niko nije imao. Mi sad imamo, živeli bi lepo u zavičaju, međ' svojima! - Živeli bi kurac, glupi idealisto! Je l' znaš da bi te pelješili na svakom koraku, zavideli, pravili smicalice... Pa je l' tebi poenta da samo ti živiš lepo, skote sebični? I treba da odeš, da te rastrgnu oni vuci, kretenu nostalgični, poserem ti se u zavičaj! - Ustani kad pominješ Zavičaj, bedniče! A odakle si ti potekao, tako pametan, ljubi te majka? Da te nija pirgava Meri okotila, kučkin sine?! Ja imam pravo na nostalgiju! Od nje su bolovali i Tesla i Pupin! Ko sam ja da se tome opirem? Ko si TI, čoveče, ne poznajem te više? - Sedi bre na dupe, šta ti fali stalno, koji moj? Jesmo zdravi - jesmo. Je l' imamo - imamo dovoljno. Je l' možeš da odeš tamo kad hoćeš - možeš. Pa šta bi ti? - Ma, znam brate, ali teško je. - Pa dobro, nije lako....
:neprijatna tišina:
- De, naspi još po jednu, Mile. - Baš sam to hteo da predložim, Bubreže, brate moj!
