-Tataaaa tataaaa ispraznio mi se telefon ne mogu više majnkraft da gledam, gde je punjač? Hahahaha mamaaaaa tata glumi pinjatu, gde je palica
Rečnik / autori
UD
Ucviljeni diktator
na Vukajliji od novembar 2014.viđen 5. okt 2019.
10 definicija0 odabranih15 poena
Preživati život, gacati okolo - naokolo gladnog duha i praznog trbuha u večitom raskoraku između želja i realnosti.
Nije to do para toliko. Nego duša majušna a nezasita, sujeta u pekmen modu, samo grca i laje i luta i ište besomučno, hir za hirom, a stanje materijalno ne može to da iznese, i onda se cevči isti vops celo veče i crevči isti šugavi karneks ceo vek.
Forsira se preko pogače jedan neodrživ nivo u sitna crevca, a od leba ni traga. Samo da se sija, pa makar i bara bila.
Crno sobranje, crno ispod nokta. Golum, golum!
Oktoberfest
Ona voli knjige, ona upija knjige, ona je jedno s knjigom. Ona ima naloge na društvenim mrežama, mada najviše voli Instagram. Na instragamu ona mistično pokriva svoje lice dugom kosom, da pokaže koliko je anonimna i neshvaćena među gomilom prozaičnih ovaca; kao balans tome na istoj slici često pokazuje gole butine ili polovine guzova. Ona je skromna, fina, povučena, mada joj neka mistična nepersonifikovana sila univerzuma namešta da se slika kako čita knjige. Ipak, sila njene skromnosti je tera da knjigu slika zaklopljenu ili na prvim stranama. I tu će se naći mesta za koji tropski bar, golu butinu, zagonetni osmeh, mačkaste naočare...
No, vratimo se na knjigu. Ne, ona se neće slikati sa starim, prašnjavim knjigama, sa načetim uglovima strana, sa lošim, zastarelim fontovima. Ne, ne, ona je svesna da bi to značilo pokazivanje njenog hubrisa, neskromnosti strane njoj. To bi gledaocu zvučilo kao da ta nepokretna slika izgovara: "Gle, moji sveže nalakirani nokti i moji prsti koji kao da nisu pregrubeli od okretanja starih stranica, oni dodiruju ove izanđale stranice, postidi se, plebejcu." Ne, knjiga je zato nova, krupnog naslova, neortodoksnih i šarenih stranica, odmereno srednje debljine.
Ona je veliki ljubitelj romanse. Da bi bolje razumela romantičnost iskazanu u tim remek-delima savremene literature, ona je sama morala kroz život proći preko hiljadu takvih slučajeva. Ipak, stari knjigoljupci su uvek insistirali da nije isto knjigu čitati neiskusan ili kao zrela, oformljena ličnost.
Sinonim za ovu pojavu nekada je bio bibliofil. Danas, kako je nad klasičnim jezicima prevladao pravi patricijski jezik, jezik engleski, ona preferira sebe nazivati booklover.
Neretka pojava na Beogradskim putevima, osoba koja zasedne u svog četvorotočkaša i brzinom za jedan mah iznad brzine svetlosti vozi, ako se to tako može nazvati, ulicama grada. Zbog brzine kretanja često bivaju primećeni istovremeno na više lokacija.
I kako nezvanično saznajemo 36ogodišnji M.B. koji je noćas priveden zbog prebrze vožnje, navodno je u isto vreme, tačnije 23:47:33 snimljen i u Lazarevcu i u Krnjači.
oktoberfest vukajlija 2018
Zelenaš, lik koji daje pare pod kamatu, usput pod izuzetno nefer uslovima.
Vratiću ti sutra pare, čuo sam se sa Misircem da pozajmim.
Od onog kaišara? Komšo, ne treba da vraćaš ništa. Ako sam kurvama dao tolike pare, mogu jednom da učinim i poštenom čoveku. Da se malo i ja osevapim.
E fala ti ko bratu. Idem sad do klad... do crkve.
Kulturna institucija u Srba, naziv joj potiče od kafe ali se taj napitak tamo najmanje upražnjva
Izlazim ti ja tako lepo iz kafane kad me neka budala nagazi na ruku
Iza ovog krajnje politički nekorektnog naziva krije se kafanska poslastica koja uz pivo u kafani legne bolje nego šamar uz budalu, bolje i od pomfrita. Neko bi rekao bolje i od ćevapa, al da ne preterujemo.
Poslastica ima ulja, što joj daje dobru apsorpciju alkohola. Ima i vegetu, luk i alevu, što otvara alavost za dalje opijanje.
Priča se da je kafedžija koji je izmislio ciganski leba postao milijarder i eno ga sad živi na Bahamima.
Vremenom se prema ovoj kafanskoj zanimaciji stvara gotovo emotivan odnos.
Ako u Vašoj kafani ne služe ciganski leba, bežite. To znači da hoće samo da zarade pare na šašavim pijandurama, vez brige o Vašem zdravlju.
Evo ga recept, može se spremati i u domaćoj radinosti dok gledate tekmu, čak i ako Vam je nežnija polovina kod drugarice da gledaju Kasandru :
Ulje sipate u posudu, stavite u ulje iseckani beli luk, alevu, vegetu, promešate, to premažete preko starog leba i stavite u rernu da se zapeče nekih par minuta dok hleb ne postane hrskav.
Tri junaka iz zbirke zadataka iz matematike.
Vragolani svoje sorte.
Uvek imaju klikere ili jabuke koje treba da podele a ne znaju kako, pa im srpska omladina pomaže u tome.
Ako se nađete u kakvom verbalnom klinču, pomaže.
Poslovice izmišljaju ljudi u svađi i žaru rasprave jer nemaju argumenata kojima bi pobili optužbe na njihov račun ili barem skrenuli temu.
- E, moj Želimire, što ostavi onakvu ženu i troje male dece, što se propi, crni Želimire...
- Tvrda čizma kamen ne gazi.
- Šta to znači, nesrećo?
- Jednostavno, tačno je da sam se ja propio, da spavam na groblju, da nemam porodicu, ali znaš kako kažu: ,,Ne moš provuć balerinu preko suve pogače!"
- Ala si budala, crni Želimire!
- Što se kaže: ,,U budale kapa vazda nakrivo!"
Kao po nekom običaju, sedeo je tako na drvenoj klupici ispod starog oraha i ispijao rakiju. Brk mu se zadovoljno smešio jer je tog dana poorao više nego što je planirao, te je sad spokojno uživao u toplom avgustovskom predvečerju. Dok je užarena lopta polako nestajala na horizontu, tonući u zeleno more krošnji, hrapavim dlanom obrisa znoj sa čela, te eksira ljuto zadovoljstvo. Pogled mu se zadrža na krošnji oraha.Tu je bio od kad zna za sebe. U njegovom hladu je prohodao i progovorio. Setio se pokojne majke koja je plela na toj istoj klupici na kojoj je on sedeo. Oca je izgubio kad je imao 10 godina i sećao mu se samo lika.
Ženski glas odagna tišinu šumadijskog sutona i prekide ga u razmišljanju:
- Milija, hoćeš li ti da jedeš nešto?
Samo je odmahnuo glavom. Seda starica podiže ruke u vis, promrmlja nešto sebi u bradu i udje u kuću.
Počeo je da se priseća svoje svadbe. Nije Milija bio neka prilika. Parče zemlje, malo stoke, i dve trošne kućice sa zemljanim podovima. Bilo mu je 20-ak godina kad je načuo priču o siromašnoj jedinici iz susednog sela, lepoj, vrednoj i poštenoj devojci. Ali više od svega, privuklo ga je ime: Nada.
Nadini roditelji, majka i par komšija su činili svatove. Uz skroman ručak i tihu pesmu, proslavili su taj dan. I onda proveli 40 godina zajedno,zajedničkim snagama pružajući otpor vetrovima života koji su ih lomili svakim danom sve silnije. Osetio je komešanje u duši.
40 godina je bila uz njega živeći u siromaštvu, a da se nikad nije požalila. Trpela ga je i kad nije trebalo, brinula se o njemu, dirinčila i vukla, rame uz rame sa njim. I nikad nije tražila ništa već je samo pružala. Da nije bilo nje, bilo bi mu mnogo teže. Po prvi put u životu oseti oštar bol u grudima. Suza mu zaiskri u oku. U trenutku se naljuti na sebe što joj nije više pružio. Što nije uradio više za nju. Što joj nikad nije rekao koliko mu znači.
Iskapi čašicu gorke utehe, te nasu još jednu. Sunce je već bilo zašlo, i mrak u potpunosti prekri zelene livade. I dalje je nepomično sedeo. Iz mraka se začu Nadin glas.
- Hoćeš li ti da spavaš, pobogu?
- Nado... Dodji, sedi pored mene.
- Šta ti je, jel ti zlo?
- Jesi li se ikad pokajala što si pošla za mene?
- Šta ti to sad pade na pamet?
- Vek smo proveli zajedno... Osedeli jedno pored drugog... Voleo bih da znam.
- Eh, moj Milija... Da nisam pošla za tebe, onda bih se pokajala. Nismo živeli bogato, ali smo živeli vredno i pošteno. Da je Bog hteo da nam bude bolje, bilo bi nam bolje... Jedino...
- Jedino?
- Žalim što ti decu nisam rodila. To me muči i tišti godinama. Oprosti mi.
Milija zausti da kaže nešto ali nije mogao. Samo ju je jako zagrlio...
Prošli ste pored nekog izloga i setili se nje.
Ne, videli ste neku kosu i pomislili na njenu.
Ne, ne, blejali ste na nekom sajtu i toliko se smorili da vam je mozak odlutao na sasvim drugu stranu, u prošlost, u daleku prošlost. Setili ste se onog trenutka, koji je trajao večnost, koji ste nekada davno iznova i iznova ponavljali u svojoj glavi, trenutka kad ste je na prevaru prvi put poljubili.
Na ćošku Knez Mihajlove i Sremske, taman da skrenete naniže, žurila je na Zelenjak, na poslednji bas.
Kad ste joj kao sasvim nezainteresovano rekli "šta ti je ovo?" dodirujući joj kosu, kao da nešto ima u njoj i iznenada je nežno privukli sebi i poljubili.
A ona se samo prepustila. Jer je i ona to čekala cele večeri, čekala taj vaš prvi korak. Ipak je ona žensko. Ostali ste da se ljubite, a bas je otišao. Ima noćni.
Posle te prve pomisli slike su počele da se odmotavaju, smenjuju, setili ste se svih onih sitnih detalja, sitnih gluposti koje su vas uveseljavale i nervirale. U početku samo uveseljavale, onda i jedno i drugo, da bi vas na kraju samo nervirale. Setili ste se nekih šetnji, nekog hrasta, neke obale mora ili reke, nekih ptica, galebova valjda, zvezda, da, bilo je zvezda, bilo je i nekih šabana koji su se pitali šta takva riba traži s vama, glasno, čuli ste ih, a vas je boleo tuki, još jedan znak da nešto vredite, bilo je i nekih drugarica koje su joj govorile da joj ne trebate a ona ih nije slušala, smejali ste im se, bilo je svega a sad sedite pred kompom...
I samo vam je na kraju sinulo "nazvaću je".
Javio se neki muškarac.
Ne znam kako se to desilo, ne znam ni da li sam ja kriv zbog toga ili okolina, ova zemlja, ovi ljudi ili onaj vrhovni Arhitekta, onaj gore sa cudnim smislom za humor, ne znam nista ali znam da mi se citav zivot sveo na te tri prazne reci. Samo da prodje.
Samo da prodje matori, pijan, da prodje i da me ne vidi, da me ne upljeska opet. Da prodju kevine masnice da moze opet da izadje iz kuce i odvede me na kolace. Da prodje osnovna skola, da ne gledam vise ove kretene, da prodje ovaj osecaj odbacenosti, od drustva, od nje, glupaca, da je bar nasla nekog nego ovog glupandera iz sedmog dva, ne zna bre dve prosirene recenice da sastavi, ne zna koliko je jedan na kvadrat.
Samo da prodje srednja, da upisem faks, da me prodje ovaj osecaj besa kad ga vidim opet pijanog, ne vredi, lomim ga vec godinu dana, ne vredi, covek je resio da istraje, govedo pijano, ne vredi, tucem se sa calcem ko sa najgorim neprijateljem, da odem iz ove kuce u kojoj sam kao zver, u kojoj sam besan, samo da prodjem prijemni, samo da prodje faks, kum je rekao da me ceka mesto u firmni, samo da prodje reizbor opet.
Samo da prodje hiperinflacija, da ne jurim jebene marke i da me ne juri murija, da prodje ovaj kljuc, a ja cu posle da izcesljam bravu, da prodje prva noc u zatvoru, prodao me jebeni drug iz kafane, uzeli mi pertle i kais, jebote, pa necu da se besim, da prodje ovaj posao a da me ne nahvataju, opet, da prodje i ovo sudjenje.
Da prodje rat, miris krvi ovog sto sam ga roknuo sa dva metra, ove pre njega nisam video, pucali su oni, pucao i ja, nismo se videli, ovaj me gledao, cak nije bilo ni mrznje u njegovim ocima, da prodje rana od gelera u nozi da bacim ove stake, ne mogu bre da serem kao covek, da prodje sto nemam kucu, jebi ga, palio si i ti tudje, dobro nisi ti, ali jesu tvoji, bio si s njima.
Samo da prodje ova muka od razvoda, jebem joj mamu ludu, upropastice i ono malo lepe slike sto sam imao o njoj, da prodje radna nedelja, da dodje vikend, da vidim svoju cerku, ima najlepse kikice na svetu i najsladje kaze "tata, ja tebe jojim".
Da prodje mamurluk, osecaj krivice, opet sam napravio sranje i izgazio nekog ni krivog ni duznog, da me prodje zelja za samodestrukcijom, za kockom, da prodje dan a kad prodje dan da prodje noc.
Samo da prodje ovaj osecaj nemoci i tuge i ljubavi i ogorcenja sto ne mogu nista da promenim, sto sam nemocan, sto nije moja, sto se ne javlja, sto 300 puta dnevno proverim fon a na njemu nema niceg, da prodje zelja i patnja, da prodju sulude misli, da prodje jul, avgust, septembar. Da prodje jebeni zivot, moj a opet nisam glavni glumac u njemu nego sporedni. Da prodje sve.
Samo da prodje.