Psihički polu-poremećaj u našem narodu opšte poznat kao "bubice". Manifestuje se kroz niz karakteristika, najčešće u vidu potrebe da se nešto uradi bez svesne želje za tim ili putem repetitivnog ponašanja. Znate ono kad vidite sliku na zidu koja visi pomalo ukrivo i popizdite zato što ne možete da je ispravite iako nema neke preke potrebe za tim? To je kompulsivnost. Ako ne možete da zaspite zbog toga, to je onda opsesivnost. Njihova kombinacija ponekad može dati veoma interesantne obrasce ponašanja koje će okolina prihvatiti kao jezive, iritantne ili zanimljive.
(U autobusu) - Izvini, šta to radiš? - Pa, ovaj, jedan pramen kose vam je malo, uh, štrčao, pa sam ga, znate, ispravio... - Bože me sačuvaj! MANIJAK!!! MANIJAK!!! -------------------------------------------- (U toku seksa) - Čekaj, čekaj, stani. - Šta je sad?! - Iskočili smo iz ritma. - Molim?! - Pa išli smo tap-tap-tap, a ti si u poslednjih trideset sekundi napravila dve pauze. - E, hvataj ti ritam sa svojom rukom, ja odoh! -------------------------------------------- (U kafani) - Šta ćete da popijete, momci? - Ja ću jednu dunju i jedno točeno. - Meni ćete dati tri dunje i tri točena. - Što tri? - Brate, moram sve u trojkama. - Koji sti car!
Muškarac, jer vazda to muškarci rade, koji čini jedan vid prevare, a da nije niti pogledao drugu pripadnicu njima neprijateljskog pola.
U pitanju je, tako da je nazovemo, video prevara, to jest gledanje zajedničke serije skidane sa neta malo unapred, a bez ženinog znanja. Naravno, do toga dolazi najčešće zbog toga što se žene stalno prenemažu, pa ih te boli glava, te imaju posla po kući, pa samim tim tempo gledanja je sporiji od onog koji bi muškarac želeo.
- Je l’ se na poslu gledaju serije, a? - Ma nemam puno posla matori, pa reko’ da bacim ždrak na jednu, dve epizode. - Ček ček, pa zar ne gledaš ti “Voking Ded” sa ženom ono beše? - Ma gledam, ali mnogo to sporo sa njom ide. Odgledamo pet epizoda nedeljno, a mene, brate, zanima ‘oće li više naći tu Sofiju u šumi, jeb’la ih Sofija. - Ne valja ti to što varaš ženu, ako te provali najeb’o si. Seti se kako sam ja proš’o sa “Brejking Bedom”. - Ma opušteno, bolji sam ja glumac od tebe. Iznenadim se i kad treba i kad ne treba.
Nedelju dana kasnije: - Marko, ‘ladno je Sofija sve vreme bila u ambaru! - Iju, ne verujem.
Najtolerantniji ljudi su najveće zlo koje postoji, kada im konačno pređeš crtu. Bež' tada k'o đavo od krsta. Kad se mentalni skelet slomi u njih, a ti si za to krivac, budi spreman da budeš podignut metar u vazduh, a bačen 5 u rikverc.
Dobričine imaju taj talenat da mogu da trpe enormne količine govana od random ljudi i da sve to apsorbuju kroz osmeh, šalu, anegdotu ili pivo, inteligentnu ideju i analizu. Sad, postoji caka kod te sorte.
Za razliku od normalnih ljudi, koji imaju kratak fitilj i prekorače mentalni limit svake nedelje, brzo popizde a još brže ishisterišu i vrate se u mrtvu rutinu, dobričine to rade drugačije. To se skuplja godinama, ponekad čak decenijama, negde pod neki tepih u kori mozga. Nema delete opcija, samo se gura na C particiju, megabajt po megabajt, nesvesno. A kad se hard jednog dana zatrpa do poslednjeg bita, e onda ide zabava.
Ako su normalni ljudi kašikara po pitanju eksplozije, dobričine su onda neutronska bomba. Od nasmejanog brke do ludački nasmejanog brke sa nasumično pokupljenim alatom iz radionice u par sekundi.
Ekstremno trpljenje govana dovodi, logično, do ekstremnog pražnjenja nad govnima, što opet, logično, dovodi do zadovoljavanja neke kosmičke pravde, iako ima haos potencijal da u toku radnje bude napravljeno mnogo prekršaja za dugotrajnu robiju.
Skup različitih radnji koje služe da muškarca vrate na pravi put muškosti sa kog je nizom nesrećnih okolnosti skrenuo.
Jebiga, navukla te kurva na zdrav život i metroseksalni fazon. Uradio si to zbog nje. Na trenutak ti je čak izgledalo i da je to do jaja tako. Barem su oni sa TV-a govorili da jeste. Izdepilirao si se potpuno. Redovno si sek'o nokte na nogama. Prestao si da pušiš. Prestao si da piješ. Prestao da jedeš masno. Nisi više gledao fudbal. Možda samo malo Real, Barsu i Arsenal. Nisi ga ni igrao više. Da se ne znojiš.
Al patka. Otišla je sa drugim likom, još metroseksualnijim od tebe. Ovaj je vegan. Moderator Fb strane Životinje su bolje od ljudi. Spašava mačiće. Zna da uklopi boje. Ne zaboravi da stavi podmetač kada pije ceđenu pomorandžu. Gleda slike u Art Zoni sa uživanjem i razumevanjem, a ne kao ti da blene u njih kao kada je prvi put vid'o pičku. Zna šta da naruči u salad-baru. I šta sad?
Sad bi nazad kod drugara koji upravo sede, vare neku gandžu i igraju PES. Sad bi opet da upadneš na onaj termin u balonu koji se igra nedeljom od osam uveče i gde u devedeset posto slučajeva izbija tuča na pola termina, jer se igra Partizan - Zvezda. Sad bi da baneš u Durmitor sa ortacima i oljuštiš dobru porciju jagnjetine i jedno deset piva. Ili makar neku dobru punjenu pljeku da odereš u Dafu.
Ne očajavaj. Ako su ti pravi ortaci primiće te nazad u čopor. Samo treba da se očistiš i vratiš u normalan fazon, a to nije lak posao. Metroseksualizam je kao droga. Iako je u principu sranje i nisi ga voleo, navučen si na njega sada, ali istrajni ljudi mogu sve, tako da glavu gore i bori se. Pobedićeš.
- Deste ljudi. - Opaaaaaa. Vidi ko je to nama došao. Đole Stanković-Jakovljević. - Gospodin Integralni. - Đole Filgud. - E aj ne serite vas trojica. - Pa moramo malo da te bušimo kad si gejčuga. Otkud ti brate? - Ma svratio malo, da vidim šta radite. - Pa iznenađeni smo. Nema te već mesecima. Nećeš sondžu da baciš sa nama, nema te na terminu, nećeš na tekme, a pošteno se nismo napili odavno. - Sjebala te ona skroz. Poč'o si i obrve da čupaš. - A i ta frizura brate. Ne ide taj jež na tol'ku glavudžu. - E ovo je greška bila. Odo' ja. - Čekaj, čekaj, stani bre. Zajebavamo se malo. - Šta se drkaš odmah jebote. Trebao bi da ćutiš i trpiš malo znaš. - A jebiga. Zasrao sam. - Da znaš da jesi. Čuli smo da te ostavila zbog Caneta Balerine. - Jeste. Mislio sam da je lik gej. Puštao sam da se druže. Kao moderno je to. Drug gej. Kad ono, Cane mi skinuo ribu. - Ladno ti Cane skin'o ribu ahahaha - jebote šta se tebi desilo, nevera. - I sada bi opet na staro da se vratiš? - Da. - Dobro, ali prvo moraš iskreno da mi odgovriš na jedno pitanje. - Pucaj. - Jesi dozvolio da ti nešto furne u bulju? - E sisaj kurac, idem ja. - Stani bre. To je jako bitno. Ako si to dozvolio proces se ne može obrnuti. - Naravno da nisam dozvolio. Pa za šta me smatrate? - Otkud znam matori. Sve ostalo si dozvolio. - Da bre. Vidi u šta te pretvorila. K'o da gledam nekog glavatog Danijela Đokića. - Dobro, neću više takav da budem. Šta da radim? - Sva sreća, nalaziš se u istoj prostoriji sa ekspertima metroseksualne detoksikacije. - Kad mi završimo sa tobom izgledaćeš ponovo kao muško. - Da počnemo. Prvo što trebaš da uradiš je da stučeš jednu brzo rakiju da prostruji malo krv kroz tebe. Zaboravi na koktele i sake. To je stvar prošlosti. - Dobro. - Onda pojedi parče ove Đoletove pice sa kulenom. Skoknućemo posle do pekare po još. - Kad se naduvamo ponovo. - Naravno. Onda idi do kuće, pobacaj sve kreme, pudere i te bočice tih sranja što imaš. Možeš samo da poseduješ jedan dezodorans, jedan parfem i brijač. - Pena ti ne treba. - Afteršejv eventualno. - Ali sigurno i vi koristite penu za brijanje. - Naravno da koristimo, ali ti si zaglibio. Da bi se vratio, moraš samo najosnovnije da koristiš. Bikov žilet. - Uf bre. - Nije to sve. Garderoba koja je uz telo mora da leti u kantu. To je tako pederski. - I diskovi Sergeja Ćetkovića. - Nemam Sergejeve diskove. - Nemoj da nas lažeš. Svi metroseksualci ih imaju. I to originale. - Imam. Baciću ih. - Moraš da prestaneš da uljiš tu kosu i da se ošišaš na keca već ujutru. - Kupanje jednom nedeljno, posle fudbala. - Možeš da se tušneš ponekad. - Ali ne dva puta dnevno. - Vrati meso u ishranu. - Alkohol je dobar za živce. - Derbi je u subotu. Ne ideš na zapad. - Prodaj Smarta i kupi auto. - Ciklama ne postoji, to je roze i to se ne nosi. - Stoj dok pišaš. - Ali oduvek sam stajao dok pišam. - Opet lažeš. Sigurno te je smarala jer zapišaš okolo, pa si sedeo. - Jeste. - Patike za fudbal moraju crne da budu. - U radnju se ide u pamučnoj trenerci. - Čivava nije pas. - Pa stanite ljudi, šta da radim sa Mukicom sada? Ne mogu na ulicu da ga pustim. - U pravu si. Verovatno bi ga usmrtio komarac ako naleti na njega. - Dobro, smislićemo nešto tu već. - Onda, fegetarijana nije pica, tako da molim te od sada da naručuješ picu sa slaninom i kulenom. - Tribal nije tetovaža. - Jelena Baćić Alimpić ne piše dobre knjige. Ni Paolo Koeljo. - Isčlani se iz svih NVO organizacija. - Prestani da čupaš obrve. - Možeš malo da bricneš onaj most na sredini i to je to. - Izbriši brojeve telefona svih solarijuma. - U jebote ljudi koliko toga ima. - Da bre. Totalno si se upčkio. Ustaj i oblači jaknu. - Je l' idemo u pekaru? - Da. Ali prvo idemo da useremo Caneta Balerinu k'o konja, taman malo da ogladnimo. Polazi.
Trenutak kada prvi put pogledaš u oči svog novorođenog potomka, a on iskrivi usta u nešto što izgleda kao osmeh. Od tog trenutka si kupljen za sva sranja koja će ti napraviti u životu.
Drevna veština koja ne može da se nauči iz knjiga ili starih spisa. Mnogi su pokušavali na razne načine da savladaju tu tehniku, ali danonoćne meditacije na Tibetu, tumačenje Sinana i slušanje reke u potrazi za omom nisu dale rezultata. Jednostavno mora čovek to da nosi u sebi.
-Gospodine vašu kartu molim. -Evo izvolite, nego koliko treba vremena odavde do Bagdada? -Pa jedno, dva sata vožnje sigurno, opustite se, brzo će to proći. -Eh da, kao i moj život. Sve je nekad bilo lepo... -Nemojte tako, mladi ste vi još. Pa pobogu, čemu to tužno lice. Sigurno još ženske jure za vama a i delujete kao pametan čovek. Tako je već bolje, nema ništa lepše nego kad danas nekom izmamite osmeh na lice. -Ma nije do vas, nego ove kablove od bombe nisam lepo proturio pa me golicaju malo.
Posprdni naziv za tablet računare, posebno upućen njihovim ponosnim hipster-gedžet-univerzalnisvemirskimodulator vlasnicima, naročito kada ga prislone na uvo obavljajući telefonski razgovor, ili dok pokušavaju da nešto ovim govnetom ufotkaju.
- Batice, divi gavajo što pokušava da telefonira s onim čudom. - To ti je tablet, to je sada moderno. - Čuj, moderno... izgleda mi zreo da bude junak novog spota Daft Panka, dok drži to čudo na glavi. - A istina, nit je telefon, nit je komp... - Pogle ga sad, pokušava da fotografiše ovog govornika na bini. - Meni pre izgleda kao da pokazuje koliko je još minuta nadoknade ostalo, lolo. - Hahaha, šo je smešan. Ček da mu ka'em nešto... Druže, e, padoše ti pića sa tog poslužavnika, idi u kantinu na tankiranje, žedni smo ovde, hnjo hnjo hnjo!
Plastična žuta drška i metalni reckavi deo. Ima ga svaka kuća. Služi za sve i svašta - mazanje, sečenje hleba, mesa, gajtana, odvrtanje šrafova, otvaranje ambalaže.
Iako je verovatno kupljen u setu od 6 komada, u kući uvek postoji samo jedan i čuva se kao oči u glavi.
Osnovno načelo modernog ratovanja. Džaba raketiranje, topovske i minobacačke salve, avioni i brodovi. Kontrola teritorije nije potpuna dok pešadija ne očisti teren i zauzme položaje. Iskustvo starih ratnika.
-Sinko, kako se ti boriš sonom malom? Beše ona od Đukića? -Aha. Dobro napredujem, za sad. Mislim da sam je osvojio. -Jesi joj ga zbičio? -Deda! -Lepo te pitam. -Pa nisam još. Zabavljanje nije samo seks, družimo se, izlazimo zajedno. Doći će i to na red. -Znači vodate se? -Paaa, može se tako reći. -Sinko moj, slušaj ti starog ratnika. Dok se pešadija ne ukopa, teritorija nije osvojena. -Ali deda, ti nisi učestvovao ni u jednom ratu. -Nisam, al sam ih zato naguzio, ne znam im broja.
Konačno! Dočekah i ja svoje odelo! Jest maleno majku mu, al uspeh se nagurati unutra. Mislio sam da će mi biti tesno ali... Nisam mogao ni da zamislim da će mi ova 42 centimetra biti taman po kroju! Posle trećeg pranja, primetio sam da se malo olabavilo. Hm... Izgleda da se širi posle svakog pranja. Možda to i nije loše. Verovatno ću i ja narasti s njim.
Prošlo je već nekoliko godina. Svakim danom spoznajem nove opcije, dodatke ali i mane. Dakle, odelo je delimično krhko. Kažem tako jer može da se popravi samo, donekle. Nadam se da ga neću previše iscepati. Ne bih da idem nag. Hladno je zimi. Osim toga, ispušta neke zvukove kad sam sa drugarima. Još više se razvuklo, a čini mi se da sam se i ja malo smanjio. Drugari mi se žale na slične probleme. Verovatno je cela serija ošla po kurcu...
Skupio sam se i smanjio samo ja! Odelo je u jednom trenutku prestalo rasti ka spolja, a ka unutra su počele rasti sitne bodljice. Verovatno od belog praha koje trpa u sebe. Sve mi je teže da ga nosim. Postalo je kruto. Često se lepi za različita odela sa dva velika ispupčenja u gornjem delu. Čujem krike duša iz tih odela. Neke od tih izmučenih glasova znao sam ranije. Ono što nam je bilo odelo sada nam je mučilište.
Odbrojavam dane. Ovde sam već dvadeset četiri godine, jedan mesec i dan peti. Ludim! Ludim sam od sebe, od usamljenosti! Nisam sreo dušu s kojom bih slovo podelio. Postale su tihe kao i ja, izmučene! Mali sam i slab, ali uspeću nekako da se izvučem odavde. Moram!
Moje potpuno prašnjavo odelo ušlo je u uređaj za povećanje brzine sa nekim, još prašnjavijim. Naglo usporenje i snažan pritisak! Osećao sam da me istiska iz sebe... Dovoljno mali, uspeo sam izaći na novonastale procepe. Pogledao sam desno! Kraj mene se nalazila još jedna duša koja se oslobodila svog mučilišta. Lagano sam joj prišao i uhvatio je za ruku. Rekao da će sada biti sve u redu i da moramo poći. Poljubila me je!
Još jedan crni vikend na putevima Srbije: dvoje mladih, pod uticajem narkotika, izgubili su živote u sudaru sa šleperom.
Jednostavan čin seksualne inicijative u kom je ne pitaš da li hoće ili praviš neku situaciju da do toga dođe, nego je samo onako jednostavno, najnormalnije, pomalo grubo, ali ne kasapski, privoliš na to.
Treba vežbe, treba znanja, ali u principu to je ta zaostavština iz prošlosti duboko ukorenjena u njihovom mozgu, samo što u današnje vreme ne možeš da je lupiš toljagom po glavi ili da je siluješ jer si zauzeo tu teritoriju. Ostalo je ono da si ti ipak muškarac, osvajač i ako tako nastupiš, bez pametovanja i palamuđenja i samo je uzmeš, šanse su devedesetpet posto da ćeš jebati.
Ne mešati sa silovanjem. Ako kaže ne, znači da vežbaš još malo.
- Ne seri da si dva dana blejao sa njom na moru, sami u sobi i nisi je jeb'o? - Pa nisam uspeo. Prvo sam probao onako da ubacujem one dvosmislenosti, znaš onaj fazon kada navodiš na tu priču, jedno kažeš, drugo misliš, ali suptilno i to. Onda sam probao sve više da prebacim priču na seks, kada god može. Da se naloži pričajući o tome. Na kraju sam neke afrodizijake pokupovao, med, školjke, vino i svašta tako nešto i kurčina. Ništa. - Koji si ti magarac, nevera. Ja sam je sinoć jeb'o i to kod nje kući. - KAKO BRE!? KAKOOOO!? - Pa nemam pojma. Odn'o joj neki fleš sa filmovima što mi tražila, rekao joj da mi donese čašu vode samo pa palim, ona donela čašu vode, meni se dig'o kada sam je video u onom šorciću i ja je uz'o tu na podu kod vrata. Posle smo pili vino i to ono koje si kupio na moru. Odličan izbor. Suvo i onako oporo. Ne volim ona slatka sranja.
