Poslednji pokušaj napaljenog tinejdžera da ispipka curu, sa savršenim izgovorom.
Rečnik / autori
LC
lCAPT
na Vukajliji od mart 2011.viđen 26. avg 2014.
2 definicije0 odabranih13 poena
Rečenica kojom brižna majka stavlja do znanja svom sinu da neće primiti u kuću njegovu devojku, vođena čvrstim ubeđenjem da se otrov čuva u malim bočicama.
Ne, ne zanima ni to što je voliš, ni to što je kao zbog tebe odbila posao u Londonu, njeno malo stopalo neće stati na moj prag!! :sikt: :sikt:
Izuzetno mala i mršava riba. Dobila naziv od engleske reči spinner - riba koju u toku polnog opštenja bukvalno možeš da zavrtiš na polnome organu koliko je lagana i tanana. Ne odlikuje se pozamašnim oblinama, niti velikim poprsjem, uglavnom je, dakle, fosnica, ali bi je svejedno oljuštio od kurca.
- Tebra, video sam se s Majom Gligorijević.
- Ko beše ta? Poznato mi ime.
- Znaš bre Maju, ona što je sedela ispred nas, što smo joj ubacivali papiriće u čmarni procep. Posle se odselila kad joj ćale dobio prekomandu.
- Aha, znam! Gde nju nađe, jebote?
- Na fejsu. Videli se u petak.
- I? Kakva je? Jel i dalje onako mala?
- Jeste. Ista je. Prava spinerka. Šteta što ima dečka, tako bih je odrobijao od kite.
- A otkad tebe to sprečava da je robijaš?
- I to što kažeš, haha, aj živeli!
Kao prvo mora da se zna da 90% njih potiču iz prebogatih porodica (primer debeli Bradonja iz ASI-a sin menadzera Hajata za Balkan)
Ostalih 10% su obično naloženi brucoši filozofskog fakulteta, koji batale to sranje kad upišu drugu godinu, jer skapiraju da je aktivizam koristan čovečanstvu kolko ejakulacija na tepih.
Dok ovi drugi od malih nogu osudjuju drugu decu zato što pale mrave lupom. Oni se ističu pisanjem proletersko-udarničkih stastava iz srpskog na temu "Jesen u mom kraju", učiteljica ih posle svakog pismenog izvodi pred tablu da čitaju sastave, dok ona pomera glavu kao slušači klasične muzike.
U kasnijim razredima oni glume glavne uloge u školskim predstavama i tu se već istripuju da su nešto posebno, a dobili su ulogu jer je tatica sredio nastavnici zaostale kazne za parking.
U srednjoj školi uveliko se gnušaju bilo čega srpskog i smatraju da nas treba zatreti , jer smo najgori narod na svetu, pogotovo zato sto ne vodimo računa o sve većoj ozonskoj rupi.
Nakon srednje škole uzimaju godinu dana slobodno da putuju i upoznaju sebe, a može im se jer ćale sve finansira.
Na putu, preko couchsurfing-a, upoznju aktiviste zelenih i anarhiste u Francuskoj.Ovi ih isfiluju sa propagadnim materijalom koji potvrdjuje njihove sumnje da je svet prokleto odvratan i da mora nesto da se preduzme.
Pri povratku sa puta upisuju fakultet i zaklinju se da će celo svoje biće dati za bolje čovečanstvo. Jer šta će disati naša deca?
Na fakultetu upoznaju još 10-ak sličnih sebi i sa njima organizuju proteste protiv dekana, jer je toalet papir u fakultetskom WC-u jednoslojan.
Sledećih godina postaju organizovaniji i uspeju da naprave proteste protiv školarina, privlačeći sveže pridošle brucoše.
Neke od akcija koje preduzimaju je paljenje kineske zastave u znak solidarnosti sa Tibetancima, tribine u fazonu "Budi svestane sebe"....
Jednom padaju u muriju, čime će se hvaliti ceo život, kako su se oni borili protiv režima i osetili policijsku represiju.
Kad napuste fakultetske klupe osnivaju nevladine organizacije ili postaju analitičari i od toga žive ostatak života.
Majstorska fora za izbegavanje odgovornosti od neprikladnih misli... Ako se odigra pravilno.
- (To, TO! Pratim je do samih vrata, poljubac za laku noć, zove me unutra, sex cele noći, ijaaaaooo matori, kako sam sve savršeno izprojektovao!)
- Hvala ti što si me dopratio do kuće, stvarno si divan! Baš volim muškarce koji poštuju žene, a ti si stvarno sjajan. Nisi bio navalentan, niti si imao neku, bože me oprosti, pozadinsku nameru da me otpozadi... Ovo, ono... Stvarno mrzim takve šljamove... Ili možda jesi, a? (Pogled ravan kao Vojvodina, težak kao černozem).
- Iju! Bože me sačuvaj, za koga me ti smatraš?
Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.
