Rečenica kojom devojke muvaju momke u američkim filmova i serijama i obratno, tzv. pickup line. Tu rečenicu od naših devojaka u srpskim filmovima teško da ćete čuti, a ril lajf da ne pominjem.
Strendžerka: Ekskjuz mi, haj, ken aj baj ju a drink Srbin 1: Brate, šta kaže ova, ’leba ti? Srbin 2: Mislim da hoće da joj platiš piće Srbin 1: Pa i nije neka riba al ajde, oću, prevedi joj... Srbin 2: Maj frend vil baj ju a drink Strendžerka: Nou, nou, aj vont tu baj him a drink Srbin 2: Brate, ova hoće tebi da kupi piće Srbin 1: A? Jel ona bre normalna, što ona meni da kupi? Srbin 2: Sad ću je pitam. Vaj du ju vont tu baj drink for maj frend? Strendžerka: Ajm Ešli from Ju Es Ej, end aj tink det jor frend is kjut Srbin 2: Amerikanka brate, a izgleda da se loži na tebe i da hoće da ti kupi piće kako bi je plodio Srbin 1: Šta bre? E nema šanse, oni misle da sve nas mogu da kupe, e pa ja nisam na prodaju, da je neka pička pa i ajde, da joj kažeš da ide u tu Ameriku i neka kupi nekog crnca ili nek se jebe sama... Srbin 2: Maj frend daznt vont tu hev seks vit ju Strendžerka: Vot? Ar ju krejzi? Fakin S(e)rbs… Srbin 2: Ode brate, naljuti se, rekla nam da smo ludi i da se jebemo Srbin 1: E taj deo sam razumeo. JEBI SE I TI MAMU TI JEBEM AGRESORSKU!
Pesma o istoimenom gradu koju peva rodjena Zitoradjanka, srpska majka Svetlana Ceca Raznatovic. Kao sto se pesme "Is this love" i "Love hurts" uvek se stavljaju na kompilacije "Rock Ballads", "Metal Ballads", "Best Power Ballads" i slicno, tako se i kompozicija "Beograd" stavlja u kompilacije "Vesele devedesete". Naravno i za ovu pesmu postoji poseban ritual koji se mora sagledati i postovati tokom slusanja.
Primer 1: Diskoteka BUS. 1996 g. 1h 16 min posle ponoci. Sve ribe uz ovu pesmu OBAVEZNO igraju i glasno pevaju, pomno i pazljivo prekrivajuci prelepi, slavujski glas Svetlane Raznatovic, poznatije kao Ceca. Uz strofu "Ovooo seeeeecanjeeee, rusii meeeeni sveee"... obicno se ribe hvataju za gornji deo grudnog kosa, ili za srce pokusavajuci da docaraju tu tragicnu atmosferu koju prezivljava glavna junakinja u pesmi. Sto se tice dela "Mooj Beoooograde, zagrli meeee..." - tu je vec potrebno rasiriti ruke i usmeriti ih ka nebu.
Dok ide ova pesma, ribe igraju dok tipovi pomno prate njihove pokrete i nemo klimaju glavom. Oni se oglasavaju samo na pocetku tokom jedne strofe. "Znam za jedno ime, al` ga ne spominjem (i onda svi prisutni u glas) EE-E-EEE!"
Primer 2. Ukoliko se nalazite u automobilu i slusate ovu pesmu, obavezno je otvoriti sve prozore na Vasim kolima i podeliti lepotu i tragediju, neizvesnost i agoniju ove prelepe kompozicije.
Ono što će neki pametnjaković uvek izreći u apsolutno pogrešnom trenutku, kada ste najsvesniji toga da se iz određene situacije ne može izroditi ništa dobro.
Devetnaesti put padneš na kolokvijumu iz histologije, gubiš uslov, i u stilu pobesnelog Maksa izlaziš iz kabineta, ispred te sretne debeli feminizirani Miško (koji je to odavno položio ali čeka profesora da se nešto konsultuje), i sav usplahiren te pita šta si uradio. Odbrusiš mu da si opet pao, dok pališ cigaru, a on ce na to, gotovo sa suzicom u oku (i toplom vlažnom rukom na tvom ramenu): ''Pa nemoj da se sekiraš, položićeš u januaru, iiiiha, ima vremena. Na kraju krajeva ko zna zašto je to dobro.'' Ubijaš Miška golim rukama i sahranjuješ ga u dvorištu.
Tri dana pred dugoočekivani odlazak u Indiju dobijaš mail u kom ti javljaju da sa tvojim papirima nešto nije u redu i da ćeš ''morati da odložiš putovanje za neki drugi termin''. Znači bez ekipe, znači ne zna se kad, znači možda su iskopali onu kaznu za napad na službeno lice koju je strika Dragan zataškao, kad si pljunuo pandura na natprošlom beerfestu. Besniš i plačeš po kući, zoveš sve ljude koje poznaješ (abecednim redom) ne bi li ti neko pomogao, a tvoja baba te sažaljivo gleda i na vrhuncu tvog ludila kaže: ''Ajde more sinko, pušti to sad nego knjigu u šake. Umesto da se ženiš ti našo u Indiju da ideš, da te Indijanci kindapuju. Viiidiš šta se sve dogadja, poluuudelo sve! Ko zna zašto je to dobro!'' Ubijaš i babu i sahranjuješ je pored Miška.
Kruna karijere svakog akademskog radnika, njegova lična Biblija, vrhunac njegovog znanja koji oslikava višegodišnji rad i trud. Istovremeno predstavlja njegov lični doprinos tome da ga sve kolege i hiljade studenata zamrze za sva vremena.
Suština je u tome da redovni profesor, koji je prošao sva moguća i nemoguća usavršavanja, trenigne i stručne seminare u jednom trenutku donosi odluku da napiše sopstveni udžbenik, umesto da prevede strani ili nastavi da koristi udžbenik odavno preminulog kolege.
Tim udžbenikom planira da ućutka sve zavidne kolege koje pričaju da je sredio doktorat preko stranke, da natera raspuštenu studentariju da izgovara njegovo cenjeno ime sa dužnim strahopoštovanjem, da navede bivšu ženu da iseče vene jer ga je ostavila i optužila da je sposoban jedino da palamudi o toj staroj knjizi koju zna napamet.
O njegovom udžbeniku ima godinama da se raspreda u svim akademskim krugovima. Ne može on da napiše običnu knjižicu od 200-300 strana, kao što je to uradio njegov kolega koji predaje na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Ipak je on veliki drmr, ekspert u svojoj oblasti, gostujući profesor na više stranih univerziteta - sve to mora da bude kristalno jasno kada se otvore korice.
Udžbenik mora biti toliko dobar da se zbog njega posvađa na krv i na nož sa zavidnom koleginicom sa predmeta koja pak tvrdi da je njeno štivo kvalitetnije i lakše za interpretaciju. Zbog tog udžbenika će joj udariti šamar na sred kolegijuma, pred svima obrisati dupe slikovnicom koju ona naziva svojim delom i odlučno odbiti da je pojebe kada mu to sledeći put zatraži. Netrpeljivost će preneti i na decu kojima će zabraniti da ikada progovore reč sa njenom decom. Njegovo delo je toga vredno!
Budući da nema uslove da izmisli rupu na saksiji i otkrije nešto novo, preostaje mu jedino uvođenje terminologije koju još niko nije upotrebio i neverovatnih metafora koje mu padaju na um u trenucima najveće inspiracije.
Teško jeste ali udžbenik mora imati istu osobinu koju autor pronalazi u sebi - vrhunsku nenadjebivost.
Strategija je najmarkantniji deo personalnosti preduzeća. Za preduzeće strategija je isto što i za moreplovca zvezde na nebeskom svodu. Ovo se naročito može objasniti kada se pogleda kjustomizacija, kostjumizacija i kjustomerizacija proizvoda datog preduzeća.
Prepravljena izreka koja nam govori da koliko god čovek bio pametan, uvek će se naći neko pametniji ga naguzi onako na kvarnjaka.
25 maj 2008 godine, američka vojna baza Fort Oregon u blizini Kabula. Kroz čekpoint prolaze dva hamera i kreću u patrolu. U jednom od njih je narednik Skot Daglas, poznatiji pod nadimkom Surovi. Još pre par meseci je njegova jedinica uletela u zasedu i Surovi je bio teško povređen, a njegov mezimac hamer rasut po pustinji. Od tada on se zarekao da će napraviti novo bezbednije vozilo. Nakon par nedelja udaranja po čeliku i zavarivanja novi hamer je konačno spreman. Uglancan i ispoliran kreće na svoje prvo putovanje.
Za to vreme u terorističkom kampu Ultra Džihad Bojs...
Adil već pola sata pokušava da rastavi neko kinesko govno od puške, ali nikako ne uspeva. Pesak mu ulazi u oči, koze ga čupaju za bradu i neko ga uporno gađa svinjskim papcima. -A u pičku materinu i vi i sve! Idem da uzgajam mak i pravim opijum jebo vam pas mater smrdljivu i bradatu! U tom trenutku iz šatora izlazi Fadil, češe se po jajima i nekako benasto gleda u svog pomoćnika koji pakuje stvari u kofer i odvezuje svog magarca sa stuba. -Adile a kud si ti navro Alaha ti? Za frtalj sata moramo da postavimo one mine na put. Neću valjda sa mojim rahmetli ćaćom da ih postavljam! -Ma jebo ti on mater znaš! Dosta mi je vaše galame i pucnjave. Emina je prestala da daje mleko zbog vas pedera. -Ma pusti sad kozu, kupiću ti ja drugu ionako je bila milfača. Kupi ću ti ja na pijaci u Tenkešu novu i mlađu. Nego šta bi sa onim bojevim glavama što nam onaj Rus dade za litar džibre? -Ja mislim da su još u podrumu, osim ako Hasan nije opet terao poštara kad mu donese opomenu za isključenje struje. -Mhm aj da pogledamo, taman da potrošim i one eksere.
Nakon par minuta čačkanja sa žicama i kleštima, bojeva glava od 10 kilotona je zakopana pored puta gde će uskoro proći dva hamera.
