Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Ackooo
Izraz koristimo kada nismo baš najsigurniji u ono što pričamo.
- I onda nalete njih, pa, slagaću te, jedno desetak...
Najcesca recenica koju decko cuje kada shvati da ne moze bez devojke sa kojom provodi 25 sati dnevno 8 dana u nedelji i kada joj kaze sta oseca. Ta recenica najcesce dovodi do spontanog gubitka 3 557 837 nervnih vlakana. Najvaznije od svega je sto je pre ovoga sve ukazivalo na to da bi njihova veza trajala dozivotno, da bi sve bilo divno, ali ta recenica srusi sve. Najcesce je cela prica propracena raznoraznim signalima i flertovima od strane zenske osobe koja ustvari i navede na to da decko sve prizna, kao na sudu.
Nikola:"Ivana, znas, ja tebi moram nesto da priznam."
Ivana:"Sta to zivote?"
Nikola:"Ja sam zaljubljen u tebe. Sve bih dao da te poljubim, da budemo zajedno!"
Ivana:"Ajooooj, ali ja tebe gledam kao druga, znas. Nikad ti nisam davala povoda, ne znam kako to odjednom?"
Nikola(u sebi):"AAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!! ksg@$#@%!^&%*" (Sledi spontano izumiranje nervnih celija)
Matura je događaj koji se temeljno planira mesecima unapred. Spremanje kod jedne prosečne devojke izgleda ovako:
Svesna da ima samo još 6 meseci devojka kreće u potragu za savršenom haljinom koju je prethodno detaljno razradila u svojoj glavi, ali onda shvata nakon brda vremena da takvu neće naći,jer joj ne odgovara boja,dužina, niti materijal i nakon omanjeg nervnog sloma odlučuje se na neku nedosotjnu zamenu njene savršene haljine ili pak, da šije. Kod šivenja tek nastaje haos kada nespretna krojačica ne stavi čipku dužine 18 cm , kako je naša maturantkinja želela već , zamislite samo, 19 ! Dok materijal nimalo ne odgovara onoj svili sa satenskom trakom i primesama žersjea ponegde, koji je želela. Nakon više pretrpljenih šokova, kreće u potragu za cipelama koje bi uz torbicu iste boje idealno išlo na gore pomenutu haljinu. Tu nastaje problem kada shvati da uz svoje lavander roze cipele ne može da nadje istu tašnicu već, avaj, samo flamingo roze ! Kada napokon i to zaobiđe baca se na potražnju savršenog nakita koji ne sme da bude ni previše velik i kič , da ne bi sklanjao pogled sa haljine, ali opet ni premali pa će ceo izgled, bože sačuvaj, izgledati jednostavan. Kada je završila sa odevnim elementima, uvidja da je ostalo samo 3 meseca, te da je vreme za - solarijum! U nadi da će postići taj savršeni maslinasti ten Megan Fox, prži se i preznojava svaki drugi dan po 5 do 12 minuta u belom, crnom ili stojećem solatrijumu (kladim se da niste znali da postoje vrste solarijuma). Dan se bliži te naša maturantkinja odlazi i da nadogradi svoje nokte. Odlučuje se za izlivanje a zatim sedi sat vremena u salonu dok joj se UV gel prilepljuje za njene nokte pod UV lampama, izazivajući tako ogroman bol ravan paljenju svog nokta, ali ipak pomisli u sebi: Maturaa ! Kada je već ostalo samo par dana odlazi na depilaciju,bira toplu ili hladnu, i tu joj se krvničkim potezima trakama odstranjuju dlake sa : nogu, ruku, nausnica, obrva, prepona,tanga zone (da, i tu), a za smelije tu je i brazilska depilacija. A onda dolazi i taj dan! Matura! Sva crvena,preprečena i neispavana odlazi kod frizera kog je zakazala prvog marta, jer ipak matura je prvog juna, onda trpi dvočasovno čupanje i cementiranje gelom,lakom,svakojakim kapima, da bi njena frizura izdržala sve nadolazeće prepreke. Zatim odlazi kod šminkera koji je takodje cementira slojevima tečnog i kamenog pudera, kuglicama, a zatim i rumenilom, pa ajlajnerom, krejonom, senkom za oči, kilama maskare, i na kraju sjajem za usne. Tako skamenjena oblači svoju preusku i prekratku haljinu, natakne se na svoje gorepomenute cipele od 15 cm u kojima ne sme da pravi nagle pokrete i krene konačno na svoje najlepše (malo sutra) veče.
Spremanje kod prosečnog dečka izgleda ovako:
Matura je sutra, te odlazi do tržnog centra i nabaci crno odelo,belu košuljicu i crnu kravatu (jer, uostalom, koga briga koje je boje odelo), i neke cipele. Taj dan se malo iščešlja,popravi kosu,nabaci neki parfem i spreman je za polazak.
Opsta kalakurnica dranja i zdranja vode spakovana u 1 min.
Prva petorka ispustila dusu ne moze samo vode da se nazdraka!
Trener: Sta je bre ovo, kakva je igra, gde vam je skok picke jedne, nema vas pod kosem?
Centar debil:AJMOOOOOOOO BRE
trener:Ljudi ne smemo ovo da izgubimo
CD: AJMOOOO BREEEE
Trener: Slusaj vamo sta igramo!On prenosi loptu, vas dvojica se ukrstate ispod kosa, ti njemu ulazis u blok, ti se izvlacis dva driblinga naskoci i sutni!Jel jasno!?
CD: AJMOOOOO BREE
Lopta sa strane hvata je CD sutira sa 10 m i masi prvi red tribina.
Neznanje o postojanju legendarnog šiš ćevapa na Novom Beogradu je sramotnije od neznanja gde se nalazi Ajfelova kula, Kip slobode ili stadion Čair. Šiš ćevap, pored toga što okuplja ljude svih staleža, rase, nacionalne pripadnosti i stepena rizika po okolinu, predstavlja novobeogradsku svetinju fast fuda. Daleko poznate i legendarne su žene-babe radnice istog, koje svojim kafe-šarmom, masnim majicama i kosama, brisanjem nosa levom rukom i skraćenicama tipa šiš, puna, gurmanska, produženi, dupli, pljeka, kratki, punjena i sl. samo dodaju tom mestu čar, veći nego svirači i umetnici na Šanzelizeu ili sisate sponzoruše u Strahinjića bana. Ukus šiš ćevapa se može uporediti sa unikalnošću, prefinjenošću, genijalnošću, inventivnošću, mistikom i vrednošću sličnoj Tajnoj većeri, Mona Lizi, Davidu ili Devojke sa bisernom minđušom. Recept i tajna šiš ćevapa se čuvaju u tajnosti, kodiranoj hebrejskim slovima, koja čak ni Den Braun ne može da protumači.
Najvise na zenama muskarci vole sebe.
Cijepanje iks metara atoma bukovine, hrastovine ili dračevine vrlo oštrom sikirom.
Ćaća: Sine, sutra ću ti pokazati kako se cijepaju atomi!
Sin Štreber: Toooo, tata! Gdje me vodiš na simpozijum?
Ćaća: Vodim te kod babe na selo, stiglo joj danas 12 metara bukovine, valja to iscijepati da se osuši do zime.
