Jedina akcija koja preostaje u određenom srpskom dijalogu, u slučaju žestoke psihičke jebačine. Jel'-ti-to-mene-jebeš? lepo upakovano, sa kulturom. Pa, čekaj pozu da promenim, bar da mi udobno bude dok mi penetriraš po psihi.
A: E 'de si Banѕov. E tebra, pare dobijaš za koji dan, brate, nije do mene. Znaš brate da ja nisam takav čovek, znatči, splet okolnosti, situacija vrlo zajeb... B: Ček', ček', samo čas. A: Aha? B: Promenio sam pozu, aj' cepaj. A: Hm... A? B: Pa ne brate, da se namestim da me ne nažulja dok stoički penetriraš u mene. Očistio sam glavu od misli da i tebe ne žulja, udri sad.
Berserkeri su bili vikinška elitna jedinica koja se pred borbu napijala i drogirala sve dok ne pomisle da su postali životinje (uglavnom medvedi i vukovi), onda su skidali ogrtače, cepali odeću i bez ikakvog straha kretali u napad i bilo ih je skoro nemoguće zaustaviti jer nisu obraćali pažnju na povrede. U bersekerskom transu po nekad nisu razlikovali svoje vojnike od protivnika pa su ih se i prijatelji plašili.
U jedanaestom veku Jarl Eiríkr Hákonarson je pokušao da zatre seme berserkrima, ali nije uspeo. Postoje stvari koje je nemoguće uništiti, stvari koje su previše jake da bi ih smrt zaustavila, berserkeri nikad nisu istrebljeni, samo su se malo izmenili i prilagodili. Posle deset vekova ta mala izmena je postala ogromna.
Današnji berserkeri su ljudi koji se pred muvanje osoba suprotnog pola napijaju i drogiraju sve dok ne pomisle da su postali šmekeri (obično Šon Koneri ili Željko Samardžić), onda skinu jaknu, otkopčaju dugmiće košulje i bez ikakvog straha krenu u napad, skoro je nemoguće otkačiti se od njih jer ne obraćaju pažnju na odbijanje. U berserkerskom transu po nekad ne primećuju da je cura koju muvaju devojka njihovog najboljeg druga pa ih se i prijatelji plaše.
