PacMan

-Muškarci, za razliku od žena koje razmišljaju samo srcem, koriste čak četiri organa za razmišljanje. To su:
*Mozak
*Srce
*Kurac
*Stomak

-Od svih ovih organa za razmišljanje, najpreporučljivije je korišćenje mozga, zato što nikada ne omane. Srce je najnepoželjniji organ za razmišljanje kod muškaraca. Totalni kontrast mozgu. Nije loše razmišljati kurcem, samo se trebaju sagledati sve posledice ideje nastale ovim organom. Razmišljanje stomakom uvek daje najbolje rezultate.

-Razmišljanje mozgom-

Hmm, ona je Tamara stvarno dobra pička, ali je fejk. Napumpala je sise, samo što joj bradavica ne izleti. Dupe joj je dobro, al' doduše i moje bi tako izgledalo kad bih nosio helanke i tange... Još na sve to kilogram pudera, kreona, senke, ... A ne znam samo što su se ovi jadnici napalili na nju...

-Razmišljanje srcem-

Jaoj, danas sam je video, mnogo je lepa, prelepa je. Odavno nisam video takvu. Voleo bih da budemo u dugoj vezi. Ona bi meni kupovala poklone, i ja njoj. Voleli bi smo se. Vencali bi smo se. Imali bi smo decu. Ucio bih ih... (i tako dalje)

-Razmišljanje kurcem-

Uff ona Tamara, kakva je nafurana, napunio bih je do vrha, kad bih je dohvatio na doggy style ne bi od nje nista ostalo... Pa one njene sise kad bih zamesio, mmm... A mogu da zamislim tek kakva bi bila bicarka... Eeeeh....

-Razmišljanje stomakom-

Uff jebeš ti Tamaru, nisam jeo od jutros, idem da pomrndžam nešto...

PKPetro_king · 7. sep 2011.💬 711610

Za fensere predstavlja dosadno mesto, gde se uveče skupljaju narkomančine i ludaci, dok je za normalne ljude to najlepši deo grada.. Mesto za opuštanje i mesto gde bar na kratko zaboraviš na sva sranja koja se dešavaju oko tebe. Mesto gde nikada nije dosadno, bilo da je to okupljanje kod amfiteatra, gde sa Šabanom blejiš i cirkaš apatinsko, bilo da je sedenje na klupicama ili na betonu pored reke, ili na drugom kraju grada, prema Bulevaru. Mesto gde čuješ razne rasprave, od toga koji je bolji deo grada Palilula ili Durlan, ili gde su bolje pljeke “Kod Lafa” ili kod “Zokija i kurve”, pa sve do rasprave da su ženske na medicinskom fakultetu bolje od cura na filozofskom ( što je u najmanju ruku smešno ). Naravno, kej pruža najbolji provod kada si u društvu totalnih idiota, sa kojima možeš da pričaš o nekim totalno nebitnim stvarima ili sa kojima možeš samo da blejiš i ćutiš. Lepo uzmeš kupiš gajbu Jagodinskog, semenke za 200 dindži kod onog dedice kod mosta, sedneš kod Šabana, zagrliš Vlastu ciganina, prepustiš se zvuku njegove frule i boli te tuki. Barem ćeš se sigurno bolje provesti nego da slušaš kreštanje Ane Nikolić u jebenom Studiju.

Niški Kej.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Profil tipičnog nišlije ne možeš da odrediš po izgled... Ima nas svakaki’: visoki–mali, debeli–suvi, lepi–ružni... Po sve ostalo, tipičnog nišliju će lako okarakterišeš:

– Tipični Nišlija priča brzo i glasno.
– Tipični Nišlija mnogo psuje. Psuje iz milošte i kad je ljut.
– Tipični Nišlija voli da popije.
– Tipični Nišlija voli da se gura i svađa.
– Tipični Nišlija uvek je u pravu i sve zna najbolje. Neće ti njega da učiš.
– Tipični Nišlija ima kompleks Beograda i Beograđana
– Tipični Nišlija je ili lovac ili ribolovac ili golubar, ili ptičar... sve ostalo je gubljenje vremena.
– Tipični Nišlija misli sve najgore o svome gradu, ali ako to neko drugi misli ko nije iz Niša, može da dobije i batine.

УНУлтра.Ниш · 3. jul 2011.💬 2136063