Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.
RobinHood89
Stanje duha, transcendentalna ravan uma, kulminacija dobrog raspoloženja, nirvana alkoholičarske profesije, klistir zlih misli. Stanje koje je Ričard Barton tražio trčeći go po srpskim livadama, cirkajući šljivovicu na eks i berući bele rade poput bosanske šiparice na velikom odmoru. Da je Dalaj Lama poklonik čašice, vrhunac meditacije bi mu bio baš ovaj ljudski mod. Avangarda svim ostalim kul ispičuturama, holivudskim ili belosvetskim. Svi su oni drkali kurac na to kako Paja drži čašu i menevriše svojim stomakom razgrćući pijane đilkoše, ne bi li došao do pevaljke i udelio joj koju novčanicu među zarumenele, usjajele sisiće. Pušiti cigaretu onako kako Henri Fonda nikada nije mogao ni da zamisli. Biti laf u srcu i u glavi. Odbiti bilo šta osim svetog trojstva kafane, limene piksle, karo stoljnjaka i ONE čaše. Hladniji od leda, pa ipak temperamentniji od moldavijskog makroa. Biti uber čovek, sposoban da popije više nego što drugi naruči. Otvarati pivo okom, količinu meriti u gajbama, pri spravljanju špricera računati da je uvek zima. Jednostavno, biti džek, a ne truditi se iole.
-Brate, moram ti reći, onaj tvoj rođak je lud čoveče, nikada se nisam tako proveo sa nekim koga ne poznajem.
-Ih, brate, pa moja krv.
-Daj, ne seri, šta ti imaš sa njim, čovek je sinoć uključio Pajin mod, a ti si bio ko i uvek u svom fazonu, niti piješ niti suknje skrnaviš.
Disciplina kulturih i moralnih patuljaka današnje omladine. Dobro, neću da generalizujem, ali ovakvih primeraka ima na svakom ćošku. Nažalos'.
Elem, došla nova vremena. Što si nepismeniji, to si veća faca. Što manje čitaš, popularniji si u društvu. Naravno, ne računaju se SMS poruke, statusi na fejsu, nalepnice na deterdžentima i drugim dezinfikacionim sredstvima ili Bravo girl. Ne bih ja računao ni ''štiva'' kao što su Kupoholičarka ili Grabljivica, al' aj sad, bolje išta nego ništa. Ma i ''Amouage'' (Amoaž prim. prev.) Marijane Mateus neka uzmu, valjda ima nečeg poučnog majkumustaru.
- Poslednje što sam pročitao bila je Bela griva i to samo zato što me je (m)učiteljica naterala.
- Haha, a ja Vuk i tri praseta, i to pre nego što sam saznao da postoji i crtani!
- Taj rad!
Simpatično. I bilo bi, da ovo ne izgovaraju konji od 18+ godina. Cenim da su ovo ljudi kojima je film bolji od knjige. A ako nije izašao film? Ma opušteno, kad tad će ga neko snimiti. Onda kupiš kokice, zavališ se u fotelju i... Ček', da l' sam pomenuo pivo? Ne? Dakle, kokice i pivo, zavališ se u fotelju i uživaš. U jednoj ruci pivo, u drugoj kokice. Imaš li treću ruku za okretanje strana na knjizi? Ne? Molim lepo. A i zašto bi čitao knjigu mesec dana, kad film možeš sabiti za cirka 2 sata? Prosta računica.
Izgleda da im ipak bolje ide matematika od književnosti.
Rumunija. Bukurešt. Howard Johnson Grand Plaza Hotel. Drugi sprat. Soba 63.
L: Omere, ti si vukovac. Hoću da ovo pomešam sa rakijom, ali ne znam šta je, našao sam ga u uglu sobe. Možeš li da mi prevedeš ovo sa nalepnice? Nu amestecaticu alte produse, se pot degaja gaze periculoase.
O: Laki, da li stvarno misliš da ja znam rumunski?
L: Pa imao si peticu iz latinskog, isti je valjda to kurac. Rumunski, latinski, afrički...
F: Ne mešati sa drugim proizvodima jer mogu nastati opasni gasovi. To ti piše.
O: Fićo, ti znaš rumunski?! Ti koji ne znaš ni celu latinicu, ti znaš rumunski? TI?
F: Ma naučio sa Domestosa, isto mu piše na nalepnici. Znam to i na bugarskom, makedonskom i engleskom. Dosta vremena provodim na wc šolji, moram priznati.
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun...
- "Ima jedan problem."
Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca.
- U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
