Čekaj malo! Koga vi zajebavate ovde?! Navodno, ovaj tip kondoma je dodatno sigurniji od ostalih tipova. Inače osnovna svrha kondoma jeste sigurnost. Pa stani malo, zar ne bi onda svi trebalo da budu "extra" bezbedni a da se boje, ukusi, mirisi, teksture i sl. dodaju po želji. Zato sledeći put kada kupujete zamislite se. Pa nismo mi vesla sisali.
-Molim vas dajte mi jedan "extra safe" durex sa ukusom jagode. -Nemamo dečko, imamo samo sa ukusom jagode ili "extra safe". Koji ćeš? -Znači ovaj sa jagodom nije bezbedan? -Pa jeste. -Ali nije "extra" bezbedan? -Pa jeste. -Pa što ne piše onda? -Mali, je l' ti trebaju kondomi da jebeš devojku ili mene? Uzmi ove od jagode pa navuci 2 komada da ti bude "extra safe"!
Toliko izlizana reč. Nekada je bila mana, tj. perverznjak je bio freek a danas se deca hvala kako su perverzna i tako to,a kad im se predloži perverzija one se zgrožavaju.
X - Ja sam perverzna. Y - Stvarno, baš perverzna? X - Najperverznija bre, obožavam sve da radim, ali sve.... Y - Oke, hoces da mi popušiš pa da ti ja svršim u usta i posle da progutaš tu spermu??? X - Fuuujj! bljak! stoko jednaaaa!!!! fuuuuj!!!!
To ti je, tebra, ono kada ideš loma po lose, da tražiš neke kvalitetne pićoke za ženidbu na nekom partiju kod komšije Lenkamil.
Ono, ludilo, alkohol, atmosfera mračna, 'lanina, radža, stereo ozvučenje budući da su svi pevači oko vas, litre i litre ljebr komšije Tozarasve Žutog, ona tru radža, š'o nije fuš kao kod Džonija Nogcr, on je bicuri, on je peče na drukarski, dečko je totalni autaš!
Opasna atmosfera, kape na pola glave, nakrivljene, vidi se da su neke opasne face tu, moraš budeš keršme pa i ti nakriviš svoju, mis'm, šta reći? Koju poslugu porati? Sedneš jebački za sto kod deda Đomle, on te gleda, stara garda, ovo ono! Krene neka muzikica, ti mrdaš glavom onako da znaju pićoke da nisi zdapi, da možeš da se krećeš iako si ceo dan orao njivu kao pravi sokol, da vide čkapi šta je muževnost rasna!
Parti se zahuktava, a ti kašice i čašice radže. Samo bahato, samo brezobrazno! Šmekaš onu malu preko, ufff, ženio bi ti to odma' sada odma', ali ne sme ona to da zna, da se ne uobrazi mala bicuri, inače će ceo život da te rsma zbog toga. Ono, prilaziš kao pravi romantičar iz Smedereva njenom delu stola, nakriviš se, podigneš obrvu za tridesetčetiri stepena, nakriviš šeretski osmeh koji obara sa nogu, pa priupitaš, 'nako, rasno: " Izvinite, smem li sesti pored vas?" Devojka koma, nikad takvog keršmea nije videla, 'ladan znoj je oblio, nema je! Ona nešto kao "Svakako, mladiću, izvoli!", a ti sedaš kao pobednik, dok oko tebe gruva zika vrsna, komšija Branko Gromaš drma basom, a ti ono, loma po loma, približavaš se njoj, malo dodiri, malo neka kžva, malo neko povezivanja, srodne duše idemoooooo! Onda dodže senje i žešći parti kod crkve, matori! Prava ljubav, idemooo! Opaaaaa!
Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para. Najčešće izgleda ovako: 7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata. Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini. 8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge. Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde. U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd. Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu. U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren. Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit. Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće. Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata. Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu. Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli. Kući se spava jos tri dana.
Linija gradskog prevoza Beograd, putanja Jerković-Dorćol. Večito puna, smrljiva. "Sedišta" polomljena sa ekserima koji vire na sve strane sa ciljem da pocepaju čarapu ili farmerke. Vozači, za koje kruže mitovi da voze po kazni, jer je put strm, krivudav sa milionima semafora i obaveznih cigana koji se lagano kreću od Marinkove Bare ka Kalenić pijaci u nadi da će da uvale robu. Mladi ljudi ne obraćaju pažnju na penzionere koji čekaju da ustanu, ili su jednostavno bezobrazno dišu za vrat kako biste im ustupili mesto. Ide često, što je dobro, ali retko koji majstor hoće da vas sačeka kada trčite da biste ušli. Ide cestom i otkida retrovizore kao znak odmazde, jer je 26. kralj svih prevoza. Deca plaču, deca pevaju, i na sve to uđe po neki muzikant koji na +300 svira "Polomiću čaše od kristala". Padanje u 26. je česta pojava. Krađa novčanika još češća. Brže se stigne od Jerkovića do Vuka, nego od Vuka do pravnog. Retko kad uđe kontrola, a i kad uđe, ne mrači puno jer su gagnsteri iz 26. jako zajebani tipovi.
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako. Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
Putovanje koje se organizuje od strane škole da bi se "deca" edukovala i videla lepote Srbije ili inostranstva.
Međutim, u današnje vreme je to putovanje koje se organizuje za sve osim edukacije (videti primer).
Ovako prosečni tinejdžeri planiraju svoj provod na ekskurziji:
Lik1: Brate, al' ćemo da se olešimo na ekskurziji. Lik2: Ja ću da donesem zvučnike i vufere ako nas tamo ne puste u diskoteku. Lik3: Ma gde, bre ne smeju da nas puste. Ima da ih iznabadamo. Lik4: Ma ja ću lepo da navatam neke pičke, a vi se zabavljajte.
(I onda se oni ludo provedu u hotelu i ne zaspu sve do zore, a onda kad se probude oko 8 ujutro i krenu na etno-selo, uglavnom spavaju u autobusu, a kad izađu, bauljaju k'o mesečari).
Konstrukcija koja se prečesto upotrebljava u novinskim člancima uvijek bogate crne hronike a koja uliva sigurnost običnom građaninu i usađuje mu povjerenje u policijski aparat i vladavinu prava.Zamislite kakva bi to tek država bila kada bi sranja uporno pravile osobe koje nisu poznate policiji odranije.
Glavni modni detalj mangupa iz kraja. Ništa ti ne vredi air-max i nova trenerka ako nemaš najk torbicu. Uglavnom se nosi oko vrata kao što krava nosi zvono.U 90% slučajeva sadržaj je sledeći: mobilni telefon (po mogućstvu 2) , nešto keša razbacanog po celoj torbici (jer su novčanici za pičke) , brze naočare (ako nema sunca pa nisu na glavi) , tiket (jer ne možeš da imaš najk torbicu ako ne blejiš u kladionici u kraju) , lična karta (jer sa svojim ''stajlingom'' izazivaš veliku pažnju organa reda pa si samim tim redovna meta istih) , i naravno sudski poziv (jer bez toga ne blejiš u kraju) . U ostalih 10% slučajeva uglavnom se iste stvari nalaze u torbici,eventulno su tu još neki paket trave,rizle,upaljač,cigarete i sl. Mesto nabavke može biti bilo koja kineska radnja ili buvljak,ali najveći izbor je naravno u 70om ili na NBGD Buvljaku,sto izaziva emigraciju ovog staleža na Novi Beograd u potrazi za kul torbicom.
1. O, brate sto ti je dobra ta torbica,gde si kupio?
2. Kako bre gde sam kupio? Pa u Nike-u u Delta City-u!
1. Kupio si ti to jedno 200 metare pre Delta City-a...
2. ???
1. Pa budalo vidiš da ti piše najk umesto Nike?! Koga bre ti farbaš,joooj...
