Veoma čudna stvar u Srba. Javlja se po potrebi, tj. kada nam nešto treba. U tom trenutku mislimo da je Bog svemoguć i da će učiniti ono što želimo. Tada se smestimo u fotelju i čekamo da nam svevišnji donese u džaku par miliona evra, i da nas reši onih koji nam se ne svidjaju u tom trenutku, Amera, Rusa, bubamara, taksista, političara, komšije i njegovog tronogog kera... Posle čekanja dužeg nego u Godou, ustajemo iz fotelje i psujemo Boga, govorimo kako je pička i na kraju dolazimo do zaključka da uopšte ne postoji jer nam život nije promenio u med i mleko.
- Ajde Bože, samo da dobijem na lotou.
- To bre, imam prva 3 broja. Ima Boga, ima Boga.
- A u kurac, pa samo 3 pogodjena. Jebem ti Boga, ko još kaže da postoji. Nema Boga, mamu mu jebem.
Najvise postajemo religiozni pred pismeni zadatak.
