Urbana seljačija koja je shvatila da se Grand sluša samo kad se vrate u selo na odmor. Polupismeni nabeđeni krimos koji od škole ima samo tri cigle i crep, a od kriminala ukradenu krem bananicu iz Maksija odjednom ''kapira'' da ima smisla za repovanje. Baca rime kao Marina Tucaković (samo još besmislenije), kači kajle, nosi dukserice u koje on obavezno utone i farmerke koje kupe prašinu gde god da prođe. Oslovljava omladinu sa ''brate'', starije sa ''matori'', autoritete sa ''koji si bre ti kurac''....
Sakupljaju se u neka geta i obožavaju crnce, a lokalno ciganče koje prosi stalno ubijaju od batina. Sanjaju o tome da učestvuju u krimi obračunima gde će da se hvale ranom od metka, a kad vide onu moralnu bedu od fifti senta padaju u trans i doživljavaju mentalni orgazam.
Ajde, ovim klincima od 12-16 godina i može da se oprosti, ali onim starijima koji su reperi i u svojoj tridesetoj može samo Laza Lazarević da pomogne.

Jedini ljudi kojima kad bi odsjekli ruke ne bi više znali pričati.

Deca odrasla u ghettu maminog zagrljaja pracena parolom:"Prodji sve ulice i procit'o si sve knjige...."

Vozači kamiona tokom sezone šećerne repe.

Pesnici 21.veka. I kao takvi 99 odsto ce ih, kao i u svim ostalim pravcima umetnosti a pogotovo izražaja kroz stih, ostati na đubrištu istorije i zaborava. Uglavnom se svode na stihove o samohvalisanju tipa VIDI MENE, DIVI NIME, NE KAČI SE, PRAVIM RIME, šatro gangsterskog tipa JA I MOJA EKIPA MI SMO AAAA MI SMO AAAA EKIPA NAJBOLJAAA, one koji žele da umoče organ putem sladunjavica koje uglavnom normalne ljude(ali ne i tinejdžerke) dovode do stadijuma povraćanja - MALENA, JA SAM BEZ TEBE KRPA ŠARENA a ima određenih pokušaja u pokušaju koji ipak usled nedostatka sopstvenog a ne tuđeg!iskustva ipak i samo ipak ostaju prosek repa kao umetnosti. Ko se iz ovog svega uspe izdvojiti ostaće slavljen kao svojevremeno Jesenjin, Morison, Dilan.

Ljudi koji osim sto repuju, sami sebi daju nadimke i pored svega toga se na njih tirpuju