To su divna čuda tehnike u vidu motornih alata za pešadijsku upotrebu (jedan čovek ih sam koristi, drži u ruci ili na ledjima i radi sa tim).
Da bi alat bio pogodan za mučenje robijaša/vojnika/fizikalca koji radi sa njima, mora da ispuni sledeće zahteve:
- Koristi ga uvek jedan čovek sam, a ostali beže od njega da se ne povrede.
- Uz njega mora da se nosi kompletno zaštitno odelo bez obzira na klimatske uslove (najbolje je ako prži sunce).
- Nikako ne može da se kontaktira rukovaoc dok radi, što zbog buke od alata, što zbog zaštita koje nosi.
- Mora biti teži od 30 kilograma.
- Mora da pravi buku veću od 120 decibela.
- Mora da podiže prašinu koja smanjuje vidljivost, na tačno toliko koliko ste udaljeni od kraja alatke koja uvek može da vam otkine nogu ili ruku.
- Mora da se gasi tek onda kad sasvim nestane benzina.
- Mora biti dovoljno jak da rukovaocu uvek može da izbije oko, odseče prst, stopalo, šaku, nos i sl. Kada je sve po planu, mora makar da natera suzu u oko posle pola sata rada.
- Posao koji zahteva njegovu upotrebu, ne sme da traje manje od dva sata.
- Osim prašine, rukovaoc mora da proguta ugljen monoksida iz auspuha sprave ili ekvivalentnu količinu nekog drugog otrova koji ona emituje, dovoljnu za dobijanje pristojnog malignog oboljenja.
Najzastupljeniji primerci robijaškog alata kod nas su:
Motorka
Kobra
Žaba
Bič
- A da ti firma kupi Štilov bič, mnogo se lakše kosi nego ručno, kosom?
- Taj robijaški alat nosi ćaći svome da kosi oko kuće!
