Rozalija

Novčanica od pet stotina evra. Ne previše rasprostranjen naziv, jer ovo vredno parče papira viđaju i koriste samo odabrani. I to ne oni odabrani, čije spisotine završavaju na naslovnim stranama nekih tamo sajtova, već oni čije fotografije, ukoliko su ikada dospele u javnost, završavaju na naslovnicama tabloida, ispunjavaju žute strane, ekonomske rubrike, a neretko i crne hronike.

Mnogi je nikada nisu videli, a ukoliko ipak jesu, ne uspevaju se tačno prisetiti kako izgleda. To nije čudno, jer i pored purpurne boje, koja prosto zrači i mami, motiv na novčanici je neka izmišljena moderna arhitektura, nepostojeća i lako zaboravljiva. Možda je bolje što je tako. Možda je bolje da nisam svestan da takva novčanica postoji. Srećan sam dok u novčaniku imam jednog, najviše dva Vajferta i ne osvrćem se preko ramena.