- Opa, Simke, Mare, otkud vi u ovo doba? Sedite, štaće pijete?
- Meni, uuuh, daj jedan skivi, uuuh, a Maretu, uuuh, isto!
- Što ste se zadihali bre tako?
- Ma vatali džadu sad, obili gazda Perinu kladionicu opet. E, dodaj mi daljinski samo.
- Pa kako tako dramatično? Zar nije prošli put bilo čas posla, onako lagano i gospodski? I zar on nema još uvek onaj bangavi alarm, što se aktivira sa deset minuta zakašnjenja. I kakav bre daljinski hoćeš?
- Pa da prebacim na teletekst, jer smo hteli nešto da odigramo, kad smo već u kladži.
- Kako bre da odigrate u zatvorenoj kladži?
- Upalio ja komp, pokrenuo program. Radio sam kod Pere nekad, pa znam šta i kako.
- Pa dobro, to opet nije deset minuta.
- Nije, ali je ponedeljak jebeni, nema tekmi. Mare blenuo do besvesti u plej of za popunu druge islandske lige, dok nije našao šta će da odigra. Zadržali se neplanirano. A moram ti priznati, gotivno je posle bilo bežati sa zvukom sirene, u zadnji čas. Ko na filmu, kevemi, adrenalin proradio. Štaviše, imam i dalje trip da ih čujem kako zavijaju.
- Ne tripuješ, čujem ih i ja, a evo i stigao mi sms. Baš od gazda Pere, zamisli. Kaže... "reci Simketu da se nije izlogovao"... Alo, stanite! Hej, a viski da platite?!?

- Тебра, могао си горе звоно да неђеш. Па јави се, видиш да возим.
- Звони теби онај са плавим светиоником позади, и то још од кад си изашао с пумпе.