Sahrana

- Dragi naš Danilo, otišao si sa ovozemaljskog sveta onda kada si na njemu trebao da počneš da ubireš plodove svog mukotrpnog rada koji te je na kraju i otresao kao što grad otrese maline. Ali dobro, bio si štedljiv čovek. Verujem, kao i svi prisutni ovde danas, da ni sam ne bi bolje isplanirao da o istom trošku obeležiš odlazak u penziju i odlazak sa ovog sveta. Tolike krize si preživeo i uvek si mislio kako da uštediš da imaš za unuke kad ti dođu iz Beograda, za sina koji i dalje nema posao, i za mnogobrojnu rodbinu koja iz opravdanih razloga nije mogla da dođe danas da te isprati. Kao što rekoh, štedeo si. I za crne dane da imaš. Ali nisi mogao znati da će prokletnici promeniti zakon i da ćeš moći u penziju tek sa 84 godine života ili sa 58 godina radnog staža. Nisu ti dali ni crne dane da doživiš, bezbožnici. Zadesilo se, eto, da ti je i rođendan danas, pa ti želim da ga proslaviš tamo, s one strane, kako dolikuje. Nadam se da gore isplate ne kasne, jer da si kojim nesrećnim slučajem ostao živ, ko zna kad bi ti legla prva penzija. Ja sam čekao dobrih sedam meseci i hvala Bogu milosnom te mi se prva isplata poklopila sa tvojom sahranom, pa se ne osramotih već sam ti kupio ovaj venac kao mali znak pažnje. Eto toliko od mene, a ako bude sreće i pameti, videćemo se uskoro gore. Neka ti je laka penzija. Ovaj, zemlja.
- Jooooj kukuuu Dančoooo što mi bar jednu penziju ne ostavi, joooj kuku mene jadnooooj!!!