Prevaliti preko pleća životni put.
Krenuti od levela onoga koji mora još pasulja da pojede da bi se došlo do ćaleta, a ređe do ultimativne bogotačke titule, koja je rezervisana za odabrane samo.
Neko posle prvog stadijuma krene zaobilaznim putem kroz popularno selo Nemačko Pojmište, gde dožive nesreću i ostaju u bolnici za invalide toga mesta, nikada ne stigavši do ciljnog odredišta.
Sale: "Hej, brate, 'de si, sto godina...?!"
Petar: "Evo me, rode, sad sam bio kod Mileta... Kako si ti, matori?"
Sale: "Kod Mileta Špricera?! Ne seri!"
Petar: "Da, lud čovek, mada, nije više Špricer, to ti mogu reći..."
Sale: "Kako nije...? Mog'o sam da se kladim da on njega nikad ništa neće biti, bio je prop'o k'o državna firma."
Petar: "E, kurko! Vidiš, drugujem s njim i Micom često, pa..."
Sale: "Micom Đembelom?!"
Petar: "E, da, ni Mica Đembela nije više svinjica s protezom, kakvom je pamtiš... Uobličila se, prolepšala, a načitana za poštenu biblioteku...!"
Sale: "Aju, što se svet menja...!"
Petar: "Nego, da nastavim: kad je Mile odustao od faksa, odlučio čovek da dobije muda, prodao ono malo imanje što je prdelo u onoj čuki, proučio neke knjige za tu neku trgovinu antikvitetima i napravio posao sa prevozom tih starina po Balkanu, a krenuo je Tamićem da vozi svinje na pijacu...! Pa ti vidi...!"
Sale: "Da mi je neko drugi prič'o, ne bi' mu verov'o...!"
Petar: "Pa da, sada gospodin čovek, svako leto u Tunis na letovanje, nosi odelce, ali i dalje je ortak prvoklasni...! Daje pare i drugarstvo čovek k'o Nemanjići dukate za crkvu...! Sazreo od balavca do gospodina kad je video da mora nešto sa životom da se radi..."
Sale: "Svaka mu čast, nemam reči...!"
Petar: "Inače, kako si ti, i dalje pokušavaš da se obogatiš od kladionice...?"
Sale: "Jebem im majku, ne mo'š da veruješ, prošli vikend me Juve zajebao za 45 'iljada, jebem ih šuntave!"
Petar: "Pa da, tako je to...!"
Postati ona osoba na koju vas je keva upozoravala tokom detinjstva.
