Sedobradi

Мудрац.

Искључиви примерак људске врсте овенчани круном мудрости као највишег степена стицања знања. Не може бити да је то млад човек, дете најмање. Бити мудар јесте привилегија искуством дарованих потомака човечанства који су, кроз векове, у ћитапима, сликовно, од блата ил' како год оставили трагове својег постојања у наследство надолазећим коленима.

Бити мудар - то је занат којем се учиш до скончања.

Седобради зна да мудрост не значи увек доброту. Напротив. Све подлости васионских размера изродило је паметовање. Глуп човек, човек обичан, просечан, штур - не може бити зао. Он своје пакости чини из незнања и ограничености, док паметни људи злом управљају с намером, смишљено, прорачунато и увек у своју корист.

Мудрац, међутим, оба зачина користи умерено.

Он зна да појмови добра и зла постоје само у свести као одређени шаблони делања. И да, остали, који се нису усудили да крену Његовим путем заиста делају тако - као какав војнички пук испраних мозгова.

Седобради је увек вођа. Гуру. Духовни пастир. Први.

Седобради је скромно одевен. Он зна да крпе и ђинђуве у пустињи не значе много.
Седобради је ретко обувен. Он је ходао по води и прешао цео пут. Њему је ватра љубила стопала. Искусио је. Чему обућа?
Ионако се рађамо босоноги.

Седобради се пресвлачи у Деда Мраза јер не воли да одрасли лажу децу.
Па им спусти коју играчку у чарапицу, јер управо од игре све почиње. Од детета зависи како ће игру схватити. За Седобрадог - игра је озбиљна ствар.

Има и лажних примерака. Није сваки старац беле браде Седобради.

И најважније - Седобради никада не мисли да је попио сву мудрост света. Он ЗНА да није.