Bolest kojom su mahom zahvacena deca iz vecih mesta nego deca i ljudi koji zaista zive na selima.Najugrozeniji su mamini/tatini sinovi, cerkice-princezice, kurajberi koji najcesce ne znaju da sastave prostu recenicu .Simptomi bolesti su: svadbarsko vistanje( ijuuuuu,ju) na house zurkama, ubijanje u mozak od jedne limenke guarane, nemogucnost hoda(padanje po travi, brojanje zvezda sa betona), i mnogi drugi.
Klasican primer govora ljudi obolelih od seljacizma.
-Baaaajo,biJo ti ja sinoc na onoj hauz zurki... UbiJo sam se ko maaaajka....-Ja sam, bre, madr fakr za njega,bre...(postoji i kombinacija - madafaka- ).
-Ne mozem ja to duradim.. Moram danas ducim i didem kod druga.. Sacu da krenem,samo ne znam kace da me nazove ,u kolko sati.
Najčešća pojava u Srbiji. Ne retko se javlja kod gospode građana i ako oni uporno tvrde da smo mi, deca sa sela, seljaci mada se i kod nas potkrade neki slučaj "Oće čovek iz sela al` selo iz njega nikako" .
Seljoberi - pripradnici ovog čuvenog Srpskog kulta.
Primer seljacizma možemo videti tj čuti pri svakom izvođenju čuvene pesme Kad sam bio mlad, kada se seljoberi pri sledećem delu pesmu razderu ko magarci posebno naglašavajući ovo TUCANA i PETNAEST . " Ja samo PETNAEST ona ofucana, hvala joj ali bila je TUCANA.
