Vijugav put, najčešće onaj brdsko-planinski koji te natera da ispoljiš simptome morske bolesti, čak i kad nisi na moru.
„Znao sam za pršutu i kajmak i da usput ima serpentina.
Rekli su mi boljeg nema od užičkog heroina.
I dok vozim, pitam samog sebe: ''Zar je dotle, bog te jebo, došlo?
Zar se seljak odrekao šljive, zar je vreme krmetine prošlo?''
Jeb'o mater svoju.”
=====================================
- Brate, šta ima?
- Ništa, batice. Vratili smo se s zimovanja.
- Kako bilo?
- Kul. Fora, spuštamo se skopaonika niz one serpentine, zezanje, ludilo, ceo autobus pijan i napušen, a Balša se ućutao i gleda u jednu tačku.
- Što?
- Bila mu muka, menjao boje, a u jednom trenutku mu krenula povraćka i rekli smo vozaču da stane, da ne bi uneredio autobus.
- I?
- I slušaj. Otvori mu vozač vrata, a ovaj izleti, ode na suprotnu stranu puta, nagne se preko bankine i baci peglu u ambis. I pored toga, upovraća i lone, i šulju, i gilje. Krene nazad preko druma i odnese ga kamion s lubenicama koji se iznenada i niotkud stvorio, scena otprilike kao kad Kojot hoće da pređe prugu i naleti voz, ili kao u filmu ''Tejken'' kad zagine Francuz s aerodroma.
- Ne seri? Bedak.
- Taj stil, tebra.
Krivudavi put do kuće, dok se vraćaš pijan, vidno pijan. Imaš osećaj da se voziš po Zlatboru, ali ulice su potpuno prave.
Jako visok čovek, a uz to i izrazito mršav pa se usled visine sav ispresavija.
-Eno je Saška....što prelazi ulicu?
-Pa videla te....sigurno joj nije bilo lepo iskustvo kad te je uhvatila da čačkaš nos i krišom stavljaš te škrmlje u usta.
-A kako može da vidi da sam ja kad smo 500 metara daleko od nje!?
-Pa kad si visok 210, a imaš 65 kila i sav si krivudav ko serpentina, prepoznatljiviji si od Milana Stankovića...
