Siromah plaća dvaput

Usled nedostatka novčanih sredstava a nekad i zbog lažne nade da će uštedeti koji dinar, naš čovek( pripadnik siromašnijeg,češćeg staleža) je često prinuđen da preuzme stvar u svoje ruke tj da bude sam svoj majstor.Umesto da recimo uređaj koji je osuđen na propast baci i kupi novi,on će probati da ga nekako sam osposobi,uz naravno manje utrošenih para nego što bi dao za novi uređaj.Uz pomoć štapa,kanapa,lepka,selotejp trake i jedno dva dana posla,on nekako uspeva da ga digne iz mrtvih.Posle nekog (obično kratkog) vremenskog perioda,kvar se obnavlja ali ovog puta leka nema.Uređaj koji sada ne liči na sebe konačno završava u kanti kao što je trebao odavno.Naš čovek odlazi i kupuje novi uređaj,obično najjeftiniji u ponudi a samim tim i sumnjivog porekla jer za najkvalitetniji i najskuplji nema para,a i možda mu fali baš onoliko koliko je dao za ona dva lepka,traku,šaku eksera,malo boje itd mada je cena sigurno u međuvremenu skočila kao antilopa.
Gde je bio-nigde,šta je radio-ništa.
Sada strepi kada će novom uređaju isteći garancija pa da krene jovo nanovo..