Sivi obrazac

Јебига, дође и то време. Завршио си средњу, пара за факс немаш, на буџет не можеш да упаднеш, а ништа те претерано и не занима. Како и шта даље у животу, не знаш, али некако ти се најлогичнијим потезом чини налажење посла. А то је много лако у овим поднебљима, јелте. Везу немаш, а не једу ти се сендвичи претерано, дакле мораш да испуниш тај сиви (или, како га неки зову, цеве) образац, а пре би се рекло да је црни образац. Црн као Љуба Аличић, црн као Бетмен (не римујте сад, није фино), црн као твоја душа након 2 сата сна и као кафа која те подиже на ноге након истих 2 сата сна.

Баш су га прикладно и назвали, изгледа. Сиви образац. Јесте, сад, рећи ћете ми да га нису Срби и остали балканци назвали, али ми Срби смо свет измислили, јелте, не би било чудно ни да смо дали име неком обичном обрасцу. Него, да се вратим ја на тему. На овај образац просечан чова мора наићи макар једном у животу. То је сума његовог (човиног) живота, сва иоле вредна достигнућа која је постигао се напишу баш на том папиру. Затим се тај папир проследи до помоћника директора "Милановић Д.О.О." (иначе сина истог тог Милановића), а он га проследи у канту за смеће. Та, па није он крив што чова нема неког рођу у врху те "компаније".

И тако, тај образац чучи, у сивилу просторије, у сивилу канте за смеће, у сопственом сивилу, скупљајући сав чемер око себе, као црна рупа, али на нашој планети...