Lik 1: Ne mogu brate smara me to...
Lik 2: Ne mogu brate... imam neke obaveze
Lik 3: Nema šanse, umoran ću biti
Lik 4: E ne mogu, moram da učim
Lik 5: Ono brate, šta kad nema riba
Lik 6: Ček sekund, videćemo
Lik 7: Poneću Vinjak!

Objašnjenje:

Lik 1: Igra Wow i pise definicije na mobu dok kenja.
Lik 2: Sadi Vutru na Facebook-u
Lik 3: Umoran od akrepa sa MySpace-a
Lik 4: Navlači se na Facebook, misli da je učio celo veče.
Lik 5: Ubija se baladama sa YouTube-a. Kandidat za nervni slom.
Lik 6: Twitt-uje dok priča s' tobom. Gluvonem 50%
Lik 7: Nema brz net. Al ima Vinjak!

Ovih iz Second Life-a više nema u slobodnom prometu.

- Gospodine Mahmud, napustuite teritoriju Evropske unije.
- Što?
- Zato što nemate knjižicu na kojoj piše da ste se rodili u nekoj od zemalja koje nismo razorili bombama.
- Ae dobro, probaću sledeće godine.
- Svakako, vredi probati.

Mahmud se vraća kući gde ga Džon legitimiše i dozvoli mu da kozijom stazicom obiđe mine da bi došao do svoje njive opijuma, koji će po berbi prodati za bagatelu Džonovom nadređenom, Majklu. Onda uveče poljubi ženu i decu zamolivši Alaha da večeras ne bude mrtvih u planini, starija dva sina su mu gore, ne smeju da siđu jer su pucali na ljude koji su im samo uterali tenk na ćupriju, čemu agresija odma'?

I tako, svi se slobodno kreću u svojih par kvadrata slobode.