Особа из комшилука, која сваку колективну, спортску активност преседи на клупи поред терена. Другим речима: "Вечито се 'лади, јер нико неће да га бира."

Локална спортска хијерархија је снажно утемељена, и вуче корене још од пикања фудбала у нижим разредима основне школе. Пре ће се омладинац Манчестера, изборити за стално место у првом тиму, него слободни агент за место у пет на пет текми на бетону, јер сви му добро памте, онај пенал који је 1996. промашио у финалу против III-2. Слободни агент на сваки баскет или фуцу долази адекватно обучен и припремљен, али увек остане залепљен за клупу, к'о гладно прасе за крмачину сису. Остају му на располагању секундарне активности, од цимања по воду, подјебавања играча, чувања дуксева и кључева, до информисања о друштвеном животу играча, преко читања њихових порука. Улази на терен, само када неко пукне носином о бетон, или бива покошен клизећим стартом. Тада доживљава својих пет минута славе, или у чешћим случајевима зајебе ствар, оправда епитет вечитог водоноше, и бива укопан дубље него лешеви млетачких паора.

Било како било, следећег викенда ће грејати исту клупу, куповати "Росу" јер није било "Књаза", доћи до сазнања да се Миле смувао са Јованом, да је Пеђу шутнула риба, и безброј пута постављати питање:"Је л' могу да играм у следећој?"

Свеже разведени тип који овога пута може сам да бира нови клуб. Док је први пут гледао у родитеље, комшије, рођаке и пријатеље, те шта ће ко рећи, сада на тржиште изази као први пик у другом кругу. Нова торта у кулоарима остављених милфара и престарелих удавача. Прошаран седим власима, са брадом од 4-5 дана и погледа замагљеног од деривата алкохола, са достојанством Наполеона Бонапарте и стомаком БИП манекена, овај ти баја изнова открива чари самачког живота и тишине недељног поподнева док на једном тевеу пичи калчо, а на другом телетекст.

Става неодлучног као у српског премијера, у прво време биће лак плен најближих пријатељица бивше жене, које ће тако свесрдно покушавати да утичу на њега да се измире и успут прогутати пола литра његове семене течности, сасвим случајно и ненадано, мада су га желеле, зашто сада не рећи, још откад су се ови забављали. Но, мушки мозак је тако забагрео и закржљао када треба да проникне у перфидне, кодиране сигнале да га женка жели свим својим бићем, па често, да не би испала курва, она избегава да му јасно нацрта шта хоће, већ стрпљиво чека повољнији тренутак.