Sinonim za lika koji ništa ne deli, čak ni sa bliskim prijateljima
Svi koji se sećaju stare Juge, JNA, i bilo kog dešavanja koje je uključivalo učešće slovenačke nacije, sećaju se i separatističkog stava koji je izbijao iz svakog njihovog gesta.
Jedan od prvih modusa ponašanja koji upada u oči je i čudan (za nas) običaj u kafani.
U stanju su da sede zajedno celu noć, piju i jedu, druže se i bratime, a na fajrontu svako plaća svoj ceh.
I niko se ne ljuti. To se valjda tako podrazumeva. Za razliku od ostatka balkanskog miljea, (da ne favorizujem samo Srbe) gde svi piju kad bar jedan ima kintu, i gde se u kafani možeš dobro provesti i ako nisi puniša.

Čovek koji može da priča nešto najtužnije i najozbiljnije na svetu, a tebi je i dalje smešan, što po izgovoru, što kao pojava.

У старој екипи је увек био благо издвојен. Мислим, увек је био ту, увек је ишао на фудбал, увек је био за блеју, али се увек шетао по маргини екипе. Имао је тај став који је свима благо ишао на курац, али је био бедак да га испичкараш јер је седео са тобом у основној и био генерално океј.

Друг по инерцији, донекле.

je po definiciji dete od oca Bosanca i majke Slovenke.

Особа са изразито сецесионистичким погледима на живот. Одцијепио би се и од мамине сисе. Не зато што воли да буде сам, већ да би ти га шукнуо кад се најмање надаш.

Mnogo naivan lik, Toša. Nikad ništa nije uradio i krivicu obično svaljuje na babe i zečeve.