Smrdeti kao pančevačke zimske večeri
Superlativ smrada. Toliko smrdiš da štipa za oči i vidi se u vazduhu. Truješ okolinu. Ubijas žive stvorove kilometrima daleko.
Putujem autobusom iz Beograda. Otvoren jedan jedini prozor. Igrom slučaja sam zaspala. Odjednom:
-Kašljuc, kašljuc, krrrrkrkrkkrkrkrkrkrk, aaaa! Vazduh!
(u sebi: Ček da pogledam kroz prozor.... Znala sam, tačno smo upravo usli u Pančevo, iako se i jedva vide obrisi ulaza u grad od ovog dima...)
