Snimanje kasete/CDa simpatiji

Gotovo izumrli običaj među mladima. Jedan od zadnjih stadija zagorelosti u ljubavi. Snimanje svoje ljubavne kompilacije uglavnom devojci na koju ste pukli.
Ako je u pitanju kaseta (a toga se samo mi malo stariji/20+ godina/ sećamo) išlo bi 6 stvari na A stranu, 6 na B a znalo bi tu svega da se nađe, Balašević, Čorbine balade, Gansi, sram me i napisat šta je sve smeđa traka istrpela.
Malo kasnije CD je ubio kasetu, došli su kompovi, pa pržilice, mp3, ilegalni download, moglo se na jedan cd stavit dosta tih mp3-ca ali su pravi romantici uvek radili audio CDove sa 12-20 pesama za dušu- i opet se plejlista nije puno menjala, tj. pratila je muzičku evoluciju osobe koja je pravila. Pravilo je bilo i da CD cover iscrtaš svojim crtarijama i ispišeš rukopisom i da na CDu obavezno piše njezino ime a morala je i da bude barem jedna pesma s njenim imenom.
Većina devojaka u to vreme više je padala na to nego na besna kola i zlatne kajle.
Danas su se stvari promenile još više. Ni CDa skoro nema, posle njega je došao DVD a šteta je 4,37 gb protraćit na 12 šugavih baladica. Pa je DVD nasledio blu ray, o tome da ni ne pričam. Alternativa je postao USB koji je koliko god praktičan apsolutni ubica svake romantike.

A: Brate, mnogo mi se sviđa Milica, ne znam kako da joj polažem da je gotivim a da ne ispadnem kreten.
B: Snimi joj brate kasetu, ko u dobra stara vremena.
A: Koji ti je bre, pa znaš ti u kojem smo veku brate, nema kazetofon više ni u antikvarijatu da se nabavi
B: Nebitno brate, nebitno, bitan je čin, snimi joj nešto, nežnu i osećajnu muziku na neki medij, bilo koji, samo da vidi kako si romantičan, nežan i mnogo kulturan
A: Da znaš da ću tako nešto i da napravim, staviću joj 12 giga najromantičnije muzike na USB da može da sluša na ipodu i da misli na mene...