Spiker

Narativni izrod sposoban da naklapa ujednačeno i monotono satima, sa umećem da prisutnima nametne atmosferu emisije lokalne televizije o ekonomskim problemima građenja puta na trasi Mile-Pekar/Đanino kafanče.
U pozi par ekselans medijske ličnosti, ulta nadrkane Vesne Dedić po jusu naklonjen ka slušaocima sa pozicijom na pola dupeta u stolici, kreće sa opisom dogodovština glasom koji je negde između naduvanog Morgana Frimena i smorenog Erla Džonsa, sa facijalnom ekspresijom sovjetskog čuvara gulaga. Ignoriše nedostatke u svojim pričama, nezanimljivost istih kao i česte lapsuse, nastavljajući da tupi poput odvaljenog starca na šećeruši koji se priseća devalviranja nacionalne valute še'set pete.

-Uh, dajte kupite prnje da bežimo, evo ga Neša spiker.
-Ali tek smo došli.
-Sisajte ga, kasno je.
-Oooo, gde ste momci, je l' se to ubija gajbica?
-Aham, nego sad smo hteli da krenemo.
-Ma gde da idete, taman da vam uz pivo završim onu priču kad smo debeli Mufke i ja harali po kraju.
-Onu kad ste bežali sa časova u trećem osnovne?
-Bravo, vidiš kako se sećaš, nego da vam dovršim onaj deo gde eskiviviramo da nas matori ne provale.