Наративни изрод способан да наклапа уједначено и монотоно сатима, са умећем да присутнима наметне атмосферу емисије локалне телевизије о економским проблемима грађења пута на траси Миле-Пекар/Ђанино кафанче.
У пози пар екселанс медијске личности, улта надркане Весне Дедић по јусу наклоњен ка слушаоцима са позицијом на пола дупета у столици, креће са описом догодовштина гласом који је негде између надуваног Моргана Фримена и смореног Ерла Џонса, са фацијалном експресијом совјетског чувара гулага. Игнорише недостатке у својим причама, незанимљивост истих као и честе лапсусе, настављајући да тупи попут одваљеног старца на шећеруши који се присећа девалвирања националне валуте ше'сет пете.
-Ух, дајте купите прње да бежимо, ево га Неша спикер.
-Али тек смо дошли.
-Сисајте га, касно је.
-Оооо, где сте момци, је л' се то убија гајбица?
-Ахам, него сад смо хтели да кренемо.
-Ма где да идете, таман да вам уз пиво завршим ону причу кад смо дебели Муфке и ја харали по крају.
-Ону кад сте бежали са часова у трећем основне?
-Браво, видиш како се сећаш, него да вам довршим онај део где ескививирамо да нас матори не провале.
Lik iz društva koji prepričava bitne i nebitne događaje ortacima koji su ih propustili.
Ne mari da li su već čuli deo, moraju da čuju i njegovu verziju. Uživi se i mo'š ga jebat'. Nećeš ga prekinuti pa da mu pet puta tokom njegovog izlaganja daš do znanja da je u redu i da si ispunjen još jednom (bitnom ili nebitnom) informacijom.
Takvi tipovi se hrane prepričavanjem bajki i gledanjem reakcija dotičnog slušaoca.
Pajo: Ej!
Šone: 'Esi mi boban?! (poznavajući ga, automacki mu ukazuje da ga ne kolje pričama)
Pajo: Jesi bio do grada sinoć?
Šone: Jesam, ti?
Pajo: Ma da, jesi video one tuče silne?
Šone: Ma jesam, kreteni.
Pajo: Ja ti izlazim iz Paba, vidim neka gurka nastala, krenem da vidim šta je, ono lete flaše, stolice...
Šone: Da, da, ludnica... Jebote, šta je ono preko?!
Pajo: A?! Šta? Ja ne vidim ništa. Gde trčiš?!
Šone: Opaa! Žurim spikeru!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.