Наративни изрод способан да наклапа уједначено и монотоно сатима, са умећем да присутнима наметне атмосферу емисије локалне телевизије о економским проблемима грађења пута на траси Миле-Пекар/Ђанино кафанче.
У пози пар екселанс медијске личности, улта надркане Весне Дедић по јусу наклоњен ка слушаоцима са позицијом на пола дупета у столици, креће са описом догодовштина гласом који је негде између надуваног Моргана Фримена и смореног Ерла Џонса, са фацијалном експресијом совјетског чувара гулага. Игнорише недостатке у својим причама, незанимљивост истих као и честе лапсусе, настављајући да тупи попут одваљеног старца на шећеруши који се присећа девалвирања националне валуте ше'сет пете.
-Ух, дајте купите прње да бежимо, ево га Неша спикер.
-Али тек смо дошли.
-Сисајте га, касно је.
-Оооо, где сте момци, је л' се то убија гајбица?
-Ахам, него сад смо хтели да кренемо.
-Ма где да идете, таман да вам уз пиво завршим ону причу кад смо дебели Муфке и ја харали по крају.
-Ону кад сте бежали са часова у трећем основне?
-Браво, видиш како се сећаш, него да вам довршим онај део где ескививирамо да нас матори не провале.
Lik iz društva koji prepričava bitne i nebitne događaje ortacima koji su ih propustili.
Ne mari da li su već čuli deo, moraju da čuju i njegovu verziju. Uživi se i mo'š ga jebat'. Nećeš ga prekinuti pa da mu pet puta tokom njegovog izlaganja daš do znanja da je u redu i da si ispunjen još jednom (bitnom ili nebitnom) informacijom.
Takvi tipovi se hrane prepričavanjem bajki i gledanjem reakcija dotičnog slušaoca.
Pajo: Ej!
Šone: 'Esi mi boban?! (poznavajući ga, automacki mu ukazuje da ga ne kolje pričama)
Pajo: Jesi bio do grada sinoć?
Šone: Jesam, ti?
Pajo: Ma da, jesi video one tuče silne?
Šone: Ma jesam, kreteni.
Pajo: Ja ti izlazim iz Paba, vidim neka gurka nastala, krenem da vidim šta je, ono lete flaše, stolice...
Šone: Da, da, ludnica... Jebote, šta je ono preko?!
Pajo: A?! Šta? Ja ne vidim ništa. Gde trčiš?!
Šone: Opaa! Žurim spikeru!
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.