Humana, nesebična, neretko mala porodična firma koja sprečava haos da zavlada našim gradom svojim svakočasovnim urgiranjem na talasima radija.
Sponzor pomaže vremenu da lupa recke po traci našeg postojanja i čini suživot podnošljivim. Zahvaljujući Sponzoru radnici ne kasne u fabrike, pekarima ne zagoreva hleb, švaleri na vreme hvataju štraftu, a studenti ležu ranije da bi ustali da doručkuju i uče.
Sponzor kroti Vreme. Ono se taman osili, prostre, zapahne ulice i krene da se steže i samo što nije zapeklo i uvezalo sve u paučinu trajnog i ustajalog - dinnng, Sponzor daje nalog da se bolesna arterija preseče, a vreme istoči i nastavi da napaja život.

Želim da u ime svih nas zahvalim Sponzoru što brine o Vremenu i ne da singularitetu da nam jebe mamu naninu.

Centrifugalna sila koja pokreće zamajac reda i civilizacije. Da nije njega, potonuli bismo u haosu čekanja i kašnjenja. Sponzor tačnog vremena je posrednik izmedju dva, uzročnog i posledičnog sveta.
Postoje sluge nekog višeg reda, koje u našoj zagonetnoj hijerarhiji pripadaju onima koji navijaju satove. No oni to nikada ne rade prevashodno radi ljudskog dobra, već iz sopstvenih, nepoznatih hirova. Ipak srećom po nas, ne stide se da prime razne poklone.

Sponzor tačnog vremena je vitez u redu onih koji imaju odredjene interese na polju tačnog vremena. On je ratnik koji istrajava, borac za ustaljene propise i dan od dvadeset četiri časa, ura utvrdjenih jasnim pravilima. Služi se raznim načinima lobiranja, kako bi njegova država vremenski zauvek ostala pet sati ispred Francuske, a istovremeno i samo dva sata iza Kanade. Pojedine religije, poput judaizma, imaju od vajkada sponzora toliko sposobnog da je jevrejski narod izmedju sebe i hrišćanskog sveta razvukao barijeru dugu dvehiljadesedamstoikusur godina udaljenosti.

Kada sponzor tačnog vremena svoj posao obavlja odgovorno i vredno, ljudi ne kasne na ugovorene sastanke, deca ne kasne u školu, stari na vreme piju svoje lekove...Za uzvrat, od nas jedino traži da povremeno bude pomenut, pred drugi dnevnik, ili na radio stanicama, ponekim, ponekad...