Zajednički slogan organizacija koje se protive gej paradi.

Nema ni potrebe, nagužena je davno.

Patriotsko elitistička poruka sa izvora izbornih kampanja 90-ih.Širila krila onima koji nisu pili Red Bull i bila propusnica onima na putu da postanu nebeski narod. Posle nekoliko pogubnih, ali neotrežnjujućih šamara i packi i zemlji i narodu, ova poruka se preselila sa ulica, mitinga i plakata u zatvorene birokratske aparate i često se čuje u kancelarijama kada oveštali vladari malih ljudskih sudbina veštim pokretom ruke, cimanjem gajtana bez saginjanja „beru“ razne ispravljače i punjače mobilnih koji su posađeni u utičnice na podu-kao uspomena na slavnije dane.

Jasan signal velikima da ne posustajemo. Isto tako, predstavlja razlog zbog kojeg veliki narastu još više pa komotno popušimo stojeći.

A tako smo lijepo započeli......Još onomad, dok je srpstvo nastajalo, Stefan Nemanja je bio veliki diplomata. Čova je znao znanje. Bez mnogo sile ošin'o je temelje. I njegov sin, školska slava, Rastko aka Savo, je bio bogotac za diplomatiju. Znao je znanje. Izborio se za autokefalnost srpske crkve. Smogao je snage da oprosti ocu što mu je pobio pajtose u manastiru kad je, kao sedmanestogodišnjak, utekao od kuće. Jbg tad nisi imao disko, a manastir je bio sasvim kul. Elem, koji vijek kasnije doš'o nam je čova, Dušan, faca, silan, volio je da ljetuje mnogo, pa je napravio državu na četiri mora da izlazi, bilo mu mrsko da vadi diplomatske pasoše, valjda. Al' jebiga ne može se tako u Evropu! Čovjek mlad mre u to vrijeme, a idu Turci. 'Oće da prođu na Austrougare, da im se mame najebu loma, al' preko naše zemlje. Umjesto da im udarimo put, magistrala, platimo sitno nešto da nas ne diraju, i budemo svoji na svome, JOK!!! Ne može! Ne damo! Ode diplomatija u ambis!!! Naravno, đe ćeš gologuz pred pijane Turke?! Pregaziše nas k'o plitak potok. Ode sve sposobno za reprodukciju. Dobro! Sad može i diplomatija. Al' ne daju Turci. Umjesto Austrougarima, najebaše se nama mame. Crna kosa nije iz Rusije došla! A ni B krvna grupa. Skupa greška! Platili smo evropski ceh. Nije sporno, mi častili, ode plata! Čekaj ti sad 500 godina....
Ničija nije do zore gorila, pa nije ni nji'ova! Isterasmo ih nekako. Al' nek ide u kurac sve! Sad se Austrougari uzjebali. 'Oće i oni nešto! Pa daj im, šta ima! Nemoj samo da nas biju! OPE' JOK! Sad ne damo njima! Proradila turska krv u nama! Sjebaše nas u tri lijepe pičke materine, do Grčke, preko Albanije i nazad! Preživjeli! Kako? Ne znam!
'Oš' državu! Neću! 'Oću kraljevinu sa još šurnaest naroda pa makar me ubiju u Marseju!
Idu Švabe! Hoće put! Neki fazon, istok ovo ono. Ma nek idu! Samo prođi, al' ne diraj! OPE' JOK! Ne može! Krvava bajka!!! Svi zajedno u jedan kotao!
50 godina! Šta je pičke? Ne napada nas niko! Ajd međusobno ćemo! Ko ga jebe!!!
Dobro! Sad gotovo! Siđi s vlasti skote! Nećeš!!! Dobro!!! Bum! Srbija se saginjati neće! Dokad?

A bogami ni ostale republike mile nam i napaćene Jugoslavije, ukoliko bijela kuga nastavi trenutni trend i prosječna starost stanovnika nastavi da raste. Srećom, Kosovo je tu da izvadi prosjek.

Rezultat masovne nestašice kosmodiskova.

Фраза коју изговара прави Србин када девојка пред њим стави ултиматум: "Или буди папучар или нећеш јебати".

Kosovo je izuzetak koji potvrđuje pravilo.

Srpski princip zbog kojeg svaki put završimo na koljenima.

Nije ni moguće kad leži.

U svetskoj igri limba stojeći možemo da prođemo ispd najniže visine.