Kao što je poznato, da biste savladali vampira nisu dovoljni obično kamenovanje, kasapljenje, rešetanje i slični vidovi nasilja, potrebno je, ali i sasvim dovoljno da ispalite samo jedan mali, *srebrni metak*. Preneseno u realnu dimenziju, srebrni metak predstavlja krucijalnu informaciju koja momentalno isključuje sve zamislive argumente sagovornika, koji pokunjeno mora da istupi iz rasprave.
Srećko: Brate, je l' si ti sinoć smuvao onu Rajčetovu švecu?
Veljko: Da brate, što?
Srećko: Au, pa ima bulju k'o Sovjetski Savez, a i oči tera na razdeljak.
Veljko: Hoćeš da se prisetimo Marije?
Srećko: Mmmm... Koje Marije?
Veljko: Marije, one sa adamovom jabučicom...
Srećko: Dobro de, nemoj odmah te srebrne metke, šalio sam se, dobra je Rajčetova mala.
Svaki kožni metak koji u trci za oduzimanje njene nevinosti ne osvoji prvo mesto.
- Srećo, nije mi toliko bitno, nego sam samo radoznao, koji sam ti po redu?
- Paaa...drugi!
- (u sebi: drugi, al' danas, možda!) Već znam da nisam prvi.
- Jebiga, verovatno bi bio prvi da smo se upoznali u osnovnoj školi.
- Da, sigurno. I igrali bi svinge-svinge-raja!
- Šta ti je to?
- Vodiću te neko veče, samo da okrenem par brojeva.
Dika i ponos železnica Srbije, brzinu dostiže čak i do 40 Km/h na ravnici.
Ime je dobio po svom prepoznatljivom obliku i boji, najčešće saobraća na relaciji Novi Sad - Vrbas - Subotica.
U vrelim letnjim danima kad se napuni studentima koji za vikend hrle kući, najviše liči na konzervu sa sardinama. Taj opojni miris koji se širi po enterijeru mešavina je benzina, ulja i znoja, doživljaj je nezaboravan.
To da kasni u proseku 90 minuta, nije potrebno napomenuti.
- Ideš kući za vikend?
- Idem, presedam u Vrbasu, odakle jezdim srebrnim metkom.
