Šredingerova svađa

Setimo se kako Šreda nije znao da li je mačka u kutiji živa ili mrtva, i bila je i živa i mrtva istovremeno, sve dok se ta kutija ne otvori.

E sad to primenimo u praksi.

Dakle, ostaviš devojku u dobrom raspoloženju, odnosno nisi mnogo smrdeo, prdnuo si samo dva puta dok ste gledali film o nekoj ribi sa Alchajmerom što joj njen zagondžija čita dnevnik da je seća na njihovu ljubav ili šta već (znam da znaš koji film je u pitanju), seks je bio zadovoljavajući, i kvalitativno i kvantitativno, skuvao si kafu bez prosipanja po šporetu. Praktično idealni uslovi jedne veze sa nama podrigarima.
Rastajete se, ti je cokiš, ne poljubiš, cokiš za laku noć, i polako krećeš kući svojom mašinom od hiljadu i dvesta kubika i troje vrata. Dva sata kasnije stižeš do mesta gde ovi iz gugla nisu smeli ni da se usude da krenu.
Srećan ležeš u krevet, bio si kod devojke, sve bilo vrh, imaš dovoljno vremena da se naspavaš do posla. Idila...

Dva sata kasnije budi te telefon, zove ona. Šta je bilo. Znaš ti šta je bilo. Pa šta sam sada sjebao, bilo sve super kad smo se rastali. Pa posle si sjebao. Znaš ti dobro šta. Ne znam Svetlana, kazana mi za rakiju. Pričaćemo sutra...

Muk. Ništa ti nije jasno. Već vidiš da će te to koštati minimum jednog odlaska u cvećaru. I ko zna šta još. U svađi ste bez tvoje volje. I znanja.

Sutra joj odnosiš gerbere, jer Svetlana baš obožava gerbere. Ona se sa vrata baca u tvoje naručje, kaže nedostajao si. Nisi trebao cveće uzimati, bezveze se trošiš, ali lepo je. Svetlana šta je bilo ono sinoć. Ma pusti me, sanjala da me varaš sa Gordanom sa posla, onda sam malo pogledala na instagramu i videla da joj je dečko neki dizelaš napucani i iscrtani, više se nisam brinula.
Ludice, opusti se, 'ajde da se malo podružimo hihi.

Jebala te mačka Šrede...