Razmišljanje ravno bajkama braće Grim. Išlo bi otprilike ovako: Upišem faks, naravno gledam da je tražen i da posle mogu da imam jako dobru platu. Upadnem na budžet, naravno, primam i stipendiju, nađem stan u centru grada u kome studiram, za neke mizerne pare, usere me. Završim ga u roku, normalno, bez ikakvih poteškoća.Učim minimalno, sve mogu na inteligenciju, bolje vrijeme da trošim na žurke. Čim završm faks, posao traži mene, normalno, ne ja posao. Plata bogovska, pičke tu, kasnije žena, klinci, savršen život.
BUM!!!
Dolaziš do toga da upisuješ faks, odeš na željeni. Jedva upišeš, i to u drugom roku. Budeš među poslednjih deset na listi, o budžetu da i ne govorimo. Nađeš stan u lijepoj pizdi materinoj, skup ko đavo, jer si naravno upisao u drugom roku, sve što je valjalo ljudi davno iznajmili, ostalo je šta je ostalo, ne možeš da biraš. Odjednom se pred tobom pojavljuje gradivo od pet stotina strana, koje moraš da znaš ko tablicu množenja. Kakve žurke, kakva pička materina, fale ti tri za uslov, i to jedan izlaziš peti put, pravio si se pametan, podjebavao profesora, sad ćeš kurac moj da prođeš. Obnavljaš godinu, radi istog ovog. Sledeće godine te pusti u oktobarskom da prođeš, i normalno, previše se koncentrišuću da naučiš njegov predmet zapostaviš ostale-obnavljaš i drugu. Pet godina kasnije, po već navedenom šablonu završiš taj jebeni faks, imaš diplomu, svoj si čovjek. Posao te uopšte ne traži, a da bude još veće zlo, ni ti ne možeš da nađeš njega. Na birou ti kažu da ih je već 700 na čekanju koji su završili isti faks kao i ti. Na kraju ti roditelji podmažu nekog, zaposliš se kao neki jebeni pripravnik, naravno na određeno. Jedva ostaneš za stalno. Jebe te ko stigne, al dobro je, nek se radi. Smuvaš neku ribu, oženiš se, i gotovo.....
Da možeš da jebeš bez prestanka.
