Sredovečni bife muvator

Pogled Džordža Klunija, brada od 3 dana, proseda kosa, tetovaža JNA na podlaktici, majica Montere, Gemaksa ili neke treće firme za koju fizikališe (iz koje neretko viri jambolija), , Bavaria u levoj, leskovačka Drina u desnoj i lagana priča sa par maloletnih gangrba koje su pošle na more da se nezaboravno provedu.U prvi mah podseća na Kumašina, ali ne, ovo je posebno biće koje samom pojavom pleni srca devojaka koje upozna. Njegov supermoćni afrodizijak je pomešani miris piva i potpazušnog vonja koji razbija sve barijere i rešava sve nedoumice kod devojkinog večitog ''Dati ili ne dati!?''. Tesarske šake sa ragadama i ožiljcima još više pridaju njegovoj muškosti i nenadjebivosti.
Sa devojkama se upoznaje tako što im poruči po oznojeno i namigne im, kako bi one primetile da ih simpatiše. Predstavlja se, pita ih gde idu i poput starog lisca, prevejano im priča sve divote mesta u koje idu, dok one zadivljeno gledaju u njegove muskulozne ruke i pažljivo slušaju sve što im govori.
Posle nekoliko pića i priča sa ratišta '92, kojim je potpuno zadivio devojke, uzima jednu za ruku i odvodi je, uz šmekersko ''sad ćemo mi doći'' - njenoj drugarici.
U prljavom WC-u srpskog voza, dešava se ne toliko zanimljiva "vintage" scena u kojoj gore pomenuti trsi žrtvu naslonjenu na lavabo, brzo završava posao i vraća se u bife, na svoju primarnu poziciju, pali cigaretu i zadovoljno pada u nirvanu. Devojke ubrzo odlaze, a naš junak ostaje na istom mestu, vrebajući novi plen u povratku...