U četvrtoj godini polako počinju maturske ekskurzije.Posle mukotrpnog učenja i silnog izostavljanja jedva čekate da sednete u autobus i da sa najboljim društvom provedete neopisivo dobrih nedelju dana.
Zora je.Došli ste uspavani ispred škole i polako se ukrcavate u autobus.Dan je polako svanuo,vi ste već budni i bacate se u spiku sa najboljim ortacima.Svi su gladni pa počinje razmena maminih đakonija i ostalih namirnica koje su vam roditelji spakovali, da bi ste kako oni kažu "prošli jeftinije".Svi su siti,pa je vreme za pesmu.Ceo autobus odzvanja od navijačkih i četničkih pesama.Kada su se glasovi utanjili i usta osušila, vreme je da se u nekom "free shopu-u" kupi neki alkohol, po mogućstvu votka ili viski kako bi odma počeo da deluje.Svi su pijani,pa polako tonu u san kada razredne starešine napokon mogu da odmore od buke i galame.Seksi glas vodičice preko mikrofona sve mamurne budi i obaveštava vas da ste stigli na odredište.
Novi dan sviće,a vi i dalje ne znate gde se nalazite jer ste celu noć ispijali ostatke alkohola iz free shop-a.Odlazite na doručak gde vas čeka takozvani "engleski doručak" od kog ne mogu ni ptice da se najedu.Gladnog stomaka ulazite u bus i upućujete se prema nekim znamenitostima za koje vas baš briga.Satima šetate i jedva čekate da dodjete u hotel da bi ste odmorili noge i napokon uhvatili malo sna.Sledeći dan rezervisan je za drugi grad gde opet gledate neke spomenike i gradjevine koje ste mogli da vidite na internetu.Polako se iskradate iz mase i sa najboljim društvom odlazite u obližnju kafanu.Kada je turistička tura gotova vraćate se grupi,odlazite u hotel i spremate se za diskoteku.U diskoteci ludilo,ne zna se ko pije ,a ko plaća dok vas profesori mrkim pogledom posmatraju.Jutro je.Shvatate da ste najstrožoj profesorki u školi sinoć kupili ružu i da ste plesali sa njom.Iako se toga ne sećate,sve priče poričete i ne želite da se o tome priča.Opet sedate u autobus i krećete u šoping turu.Džeparac se odavno potrošio na alkohol tako da se opredeljujete na kradju sa ortacima.Kradete šta stignete,iako znate da vam neke stvari uopšte neće koristiti,ali dobre su za poklon.Vreme je da se vraćate kući.Na putu do kuće u autobusu razmenjujete majice jer kad ste krali na brzinu niste stigli da vidite da lije XXL ili XL.Prepričavaju se razne dogodovštine i troše se poslednji euri na slatkiše iz free šopa jer vam je alkohola preko glave.Pesma opet kreće a vozač hvali celo odeljenje kako je bilo pristojno tokom putovanja.Dok neki spavaju drugi su budni u ovim uspavanim lepoticama crtaju brkove i guraju smoki u nos i u oči.Da bi put što bže prošao vozač vam pušta "Kad porastem biću kengur" gde svi umiru od smeha i ponavljaju fazone iz filma kao da ih čuju prvi put.Prešli ste granicu i u svojoj ste zemlji.Pesme opet kreću,kao i fotografisanja za fejsbuk.Svi su srećni jer su ponovo kod kuće i sutradan u školi prepričavaju sve dogadjaje koje će pamtiti do kraja života.
Najjače oružje u strateškom arsenalu Republike Srbije (posle orkestra Bokija Miloševića i serije ''Bolji život''), periodično se koristi svake godine mahom početkom jeseni i u proleće, a ređe preko vrelih letnjih meseci jer se tada sve bojeve glave uglavnom remontuju. Najveći domaći izum i brend posle svetskog rata i vinjaka, poznat svud po svetu gdegod su srpski srednjoškolci i studentarija kročili svojim stopama.
Ovo je neobjašnjiv fenomen kao i kolektivna tuga,strah i neverica stanovnika nesrećne države koja izazove gnev njenih srpskih turista.
Dvorana Saveta bezbednosti u Njujorku
Amer: Ukoliko se barikade ne uklone sa Jarinja, mi ćemo biti primorani da intervenišemo i zaštitimo nevini narod ugrožen zlim srpskim balvanima koji sprečavaju dostavljanje humanitarnih kalašnjikova albanskim civilima.
Pijani Rus: IMA LI OVDE SRBA?!!?!
Burkino-Fas...crnac posmatrač: Gospodine Rogozin, Srbija nema stalne predstavnike u Savetu bezbednosti.
Amer: ...
Pijani Rus: ŠTA?! VAŠE IMPERIJALISTČKE TENDENCIJE SU NEZASITE, JEBEM VAM 100 MAJKI.
*okreće se i telefonira*''Borise, aktiviraj ona 3 autobusa kod ovih uštogljenih...sa'ćete vi da vidite jebem Vam mater''
Vijetnamac: hihihihi
20 minuta kasnije, Rim
''Da gospodine, kvota materijalne štete će biti ispunjena.''
Razredni: Dragi đaci, na našu veliku žalost ova žabarska govna su nas zajebala i nećemo posetiti Olimpiko, i moraćemo da čekamo barem još 6-7 sati da bismo ušli u hotel, ali da ne bi sedeli u autobusu, pustićemo vas da malo ''samoinicijativno prošetate'' po (ne zadugo hihih) prelepom Rimu.
