Група ентузијаста сличних крикеташима из Маринкове Баре или карлингашима из Жедника. Шачица алтернативаца жељних пажње који су научили правила неког маргиналног спорта, направили савез и прогласили себе репрезентативцима.

Добар начин да се измузу паре из Олимпијског комитета или Министарства спорта.

Револуција у српском олимпизму је, наравно, почела тако што је са чела Српског олимпијског комитета, после 112 година владања, коначно макнут господин Иван Ћурковић.

Међутим, "оснивање" боб екипе, која ће представљати Србију на Зимским олимпијским играма представља и више него револуционаран догађај. Чудо, може се слободно рећи. Сензација већа и од учешћа једне жене у иранској олимпијској делегацији.

Прича о српском боб четверцу увелико подсјећа на чувену причу о јамајчанској боб екипи, по којој је снимљен и филм. Момци немају санке, немају ниједну боб стазу у својој земљи, немају спонзора.... Немају ништа! Питате се како су онда остварили Олимпијску норму... Е, па фино: сваких мјесец дана су о свом трошку путовали у Аустрију на дан - два и тамо са изнајмљеним болидом увјежбавали спуст и пилотирање. У Србији, могу само да тренирају атлетику, како би што боље увјежбали залет на почетку стазе...

Зимска олимпијада је за Србе увијек била велика непознаница. Стран терен. Новинари кажу да ће за наш боб тим огроман успјех бити и то да се спусте низ стазу, без да се преврну. Ја се ипак надам, бар, пролазу међу 30 најбољих.
Директан телевизијски пренос њиховог наступа у изнајмљеним санкама је обезбијеђен. Никако га немојте пропустити.