On jebe. Ima pedesetak godina, prosedu kosu i bradicu. Nosi Hummel trenerku i univerzalke. Igrao je osamdesetih za lokalni fudbalski klub. Odustao je od profesionalne karijere "jer je video da nema od sporta vajde". Postoji i priča da je pozvan da igra za reprezentaciju sveta, ali je zaboravio pasoš i zakasnio na avion. Sada pika fudbal sa klincima kada je u prilici. Pokazuje im svoju veštinu podizanja lopte sa zemlje na razne načine. Sa momcima igra fudbalicu dok ne utera neki gol glavom, pa onda maše kažiprstom u fazonu učite-deco-od-čika-Zokija. Posle odlazi na pivce, a možda ostane u kafiću da iz stručnog ugla zaključi kako je trebalo da Pantelića uvedu na poluvremenu. On ostaje legenda u kraju. On je stari as.

Moj ćale, tvoj ćale, njen ćale. Njihov otac, naš babo. A i ti ćeš jednog dana biti stari as, čekaj samo da zađeš u četrdesete, kad omatoriš i budeš imao klinca tinejdžera. Stari as je bogotac svakog zanata, od njega možeš sve naučiti al ti njega nikako. On je sam zidao kuću u kojoj sada živiš, pazi, sam, i to ciglu po ciglu. On je sam nosio bure nafte od 200 litara sa drugog na prvi sprati kad je sve prosuo time se dičio. On je zarađivao sam za sebe, ujutru posao, na posao naravno apencom, poslepodne teren, trčao je kao Forest Gamp, a uveče kafana i žene. Boem, njemu je Toma pevao za stolom, on sebe doživljava kao ramba. Ali i jeste bio u tvojim godinama, furao je gradom sa svojim duštvom... Harao je gradom. Matorac koji je sve preživeo, te sve zna, u svemu ima crni pojas. Roditelj. On je išao pocepanih patika u grad, al je ipak jebao, on je jednostavno tvoj matori, tvoj stari as.