Stranac

Твој град ?! Твоје друштво ?! Твој живот ?! Дође тренутак када се стварно запиташ у ком систему ти живиш, са ким делиш кисеоник, са ким јебено живиш у „твом“ граду. Да ли је то онај исти град за који су твоји ближњи гинули рад' његове слободе, или је то садашња бледа сенка твог града из ког те данас љубоморне особе терају у неповрат. На први поглед немаш разлога да останеш у твојој „рупи“ од града, нема перспективе, нема живота али ти је ипак драг, дражи од било које друге рупе на овој планети – то је твоја јебена рупа. Ипак досадашња људска искуства показују да не постоји идеална срећа и идеална лепота. Нешто мора да се попиша у твоју рупу од града, нешто мора да ти уништи живот који ти нимално није био лак. У својој си рупи нажалост мањина, кад је требало увек си био ту, и ти и твоји али сада си мањина, потиснут си од стране људи који су се крили кад год је било потребно, увек су гледали твојима у леђа али дошла су тешка времена. Није ти стало до живота уопште, свеједно ти је све што се дешава у граду, свако рођење, свако весеље али и свака смрт, свака жалост ти изазива хроничну бол у курцу, и за ту бол ти је свеједно. Постао си странац у свом властитом граду, постао си непожељна особа у својој властитој рупи. Љубомора друштва те је отерала, можда су ти учинили и добро јер су те избацили у неко веће место, а можда и нису. Ко ће то знати. Само једна ствар је сигурна, кад се отиснеш даље нема повратка. Људи који су те истерали побринуће се да се при повратку лоше проведеш, али и за то ти савршено пуца курац.
Збогом жохари, ко задњи остане нек угаси светло.