Biti stranac svemu racionalnom u današnjem svetu. Ustati i ne otvoriti odmah da bi napisao kako si spavao, šta si sanjao, da li si kenjao ujutru na Facebook profilu zato što ga nemaš. Ne pogledati jutarnji program, noge Jovane Joksimović, zato što ne pališ TV. Ne čitati dnevne novine, zato što te ne zanima koliko je sendviča Đoković pojeo prekjuče u Majamiju. Ne gledati gadgete za vlažnost vazduha i temperatura tvog grada, zato što nemaš novi Android telefon, tablet uređaj, iPhone, kurci palci. Ne raspravljati u školi o Farmi, Pinku, Preljubnicima, o tome kako ste se napili sinoć, ko je koga jeb'o, ko je koliko popio, zato što ne izlaziš iz kuće. Ne ići u teretanu, ne kljukati proteine, steroide, aminokiseline, heroine, zato što bilduješ mozak knjigama i sviranjem akustične gitare. Ne izlaziti uveče sa društvom u najskuplji kafić u gradu da bi ste popili 0.33 pivo od 250 dinara, zato što nemaš društvo. Biti stranac u ovoj zajednici, biti drugačiji u njihovim očima, hodati sopstvenim večnim putem tame, dok ostali hodaju sigurnim putem svetlosti, nasmejani, društveno priznati i prazni.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
NAjgore što nemaš pojma ni što to radiš, ili što si takav. Jebiga. xD