Likovi, koji su dok se ljubav barem malo držala u tajnosti, čuvali stražu zaljubljenim parovima. Uglavnom su to bili najbolji drugovi i drugarice, koji po pravilu nisu imali momka ili djevojku, ( jer onda ne bi oni cuvali stražu, nego neko njima je l'? ).Svoja ljubavna iskustva su sticali uglavnom gledajući. Danas kad ljubav vise nije tako intimna stvar,oni su manje više vrsta u izumiranju.
- Ej Zoki aj molim te pazi da neko ne naiđe moram nešto da popričam sa Markom, može?
- Idi bre u pizdu materinu neću dovijeka da ti budem stražar...-Mali, jebeš li ti što, e što sam ja radio u tvojim godinama....
-Čika Slavko, aj ne smaraj molim te, pričao mi je tata da si vazda bio stražar.
Prijatelj koja stoji ispred vrata javnog WC-a dok osoba koja je unutra ne odradi šta ima. Daleko karakterističnije za ženski pol.
- Dragi, moram do WC-a. 'Ajde da mi budeš stražar.
- Što ja, pa nisam ja žensko!
- Jeste, ali sa tobom sam došla, drugog nikog ovde ne poznajem i eto!
- Pa, dobro... Nećeš valjda u muški WC?
- Ne baš, ali ovaj lokal ima samo taj jedan, da ne kažem univerzalni. Pričala mi Mara, bili prošle nedelje ovde. Uh, kosa mi se digla na glavi!
- Što, šta bi?!
- Ništa, otišla ona bez stražara i u jednom momentu upadne neka pijana budala i još od vrata ga izvadi i krene tako da vitla kobajom i drmne vrata kabine! Zamisli!
- Uf, a ona, kao, ne zna šta je to, nije u svojim godinama to još videla! Kol'ko čujem, nagledala se ona toga, hehehe.
- Dobro, a ti bi i meni tako nešto da se desi, m?
- Hm, kad bolje razmislim, biću ti stražar. Samo da ponesem i staklenu flašu koka-kole da testiram nečiju tvrdoglavost, ako se za time, daće Bog, slučajno ukaže potreba, hehehe!
Najčešće pripadnik starije populacije u gradskom prevozu, češće ženskog roda, osim ukoliko nije u šemi za džeparenje.
Lociran na vratima autobusa, čvrsto se drži za šipku i ne pušta kao da mu život od toga zavisi. Vođen je krilaticom iz mladosti ‘mi stojimo postojano kano klisurine’.
Prilikom pokušaja izlaska/ulaska ostalih sugrađana iz/u vozilo, ukopa se i ne pokazuje ni trunku empatije, često izazivajući karambol.
Kada ga upitate ‘silazite li na sledećoj?’ ili ‘može samo malo?’ ostaje hladan, skamenjen, bez treptaja - nalik gardistima Bakingemske palate.
