Neizbežno, klinci su pokušavali da oponašaju svoje superheroje što je imalo za posledicu oguljena kolena i laktove, a ponekad i po nekoliko šavova na glavi. Ipak, stripovi su nekada bili mnogo bezazleniji nego danas (ako ih danas uopšte ima). Bili su gotovo savršena zamena za psihologa, pedagoga, vaspitača i moralnog učitelja! U vreme Juge, psihologa i pedagoga nije bilo ni za lek a učitelji morala su se skrivali i bili nevidljivi baš kao i njihov moral. Elem, ako izuzmete fizičke supermoći junaka stripova tu je zaista imalo šta da se nauči, ponešto o prirodi i društvu, a ponajviše o mogućim plemenitostima ljudskog karaktera.

Bilo je i drugačijih mišljenja, i to stručnih. Jedni su tvrili da stripovi podstiču nasilje, kriminal, osiono ponašanje pa čak i štetnu i prekomernu masturbaciju. Drugi su opet tvrdili da su Betmen i Robin kriptohomoseksualci što je za čitav svet bila nerešiva enigma jer načina da im zavirimo u helanke nije bilo.

Danas kada u svakoj školi imate dokone psihologe, pedagoge i moralne propovednike - stripova više nema. Odumirali su paralelno sa umožavanjem “kadrova”, povećavanjem broja TV kanala i pojavom neta. Na iznenađenje mnogih, sada kada su strip junaci mrtvi (i to je moguće) do smanjenja nasilja i kriminala nije došlo, a za masturbaciju se tvrdi da je korisna i zdrava.

Sto mu gromova, karamba i karambita, sto mu munja, prokletstvo, pakla mi, nebesa, jelenskih mi rogova, svih mi bubnjeva Darkvuda, sekire mi...