''Mislim da je vreme da se naši svetovi sudare.''
''Kako si romantičan? Gde me vodiš? Na Avalski toranj? U Coffe dream da sanjarimo uz bogati šlag?''
''Dušo, nema sudara bez BUM! Pravi, eksplozivni sudar svetova! Da ti uletim sa strane uz zvuk eksplozije, pa tek onda da brojimo zvezde... Jer, ljubavi, buljenje u zvezde i mesece nije ništa naspram uživanja u tebi, tvoje telo je meni čitav svemir, ona nebeska mogu samo da crknu od ljubomore!''
''Ahhh...kako si samo romantičan! Uleći mi u svemir!''

-E ne može tako! Pa taman da me jebete svi odreda. Ja sam ovu kuću sagradio sa svojih deset prstiju, dosta se krvi napišao i kruva od usta odvajao. I sada je trebam dati vama, da bi ste ladili muda u gradu. E pa neću! Možeš mi se i na grob posrati, ali za mog života kuća se neće prodavati. A tebi sine, bolje da radiš nešto, nego što ovako jebeš svog starog ćaću. Jer kuću nećeš vidjet da si još toliki!

Голупчићи су избегли овај свечарски тренутак јербо одлично познају нарав творитеља својих, па су отишли да гледају венчанице и остале потрепштине. Младожењина мајка, Милосија, седи крај шпорета и ћути грдна, ништа не говори. Хер Светозар- Тоза Франкфут, тај стари бауштелац, је глава породице и 'има да бидне како он каже иначе ће Милосија да добије следовање, кад пријатељи оду, јелте'. Младин ћаћа, угледни академски сликар, Јасмин Кучајски се не слаже са Хер Светозаром да би њихово весеље било адекватно испраћено музиком Бора Дрљаче и Гоци бенда, већ је за неку етно варијанту Биљане Крстић и Милодарки, док би торту испратио гудачки квартет. Вели још и да је четристо душа много, те да би најужа породица била сасвим довољна. Младина мама, дете Београда, трећа генерација, да. Чувена професорка нуклеарне физике, госпоја плаве крви, Аристофанија Тањирача- Лангобардски се не да сконцентрисати лако на овај разговор због парчета прасетине у тањиру, на којем је приметила масноћу! 'Мили Боже, какви су ово људи, па ово је холестеролска бомба! Јесу ли чули уопште за макробиотику?' Бабу и деду боли курац, заспали уз Дневник.