Rečenica koju izgovara dugovečna osoba kad umre neko mnogo mlađi od nje.
- Kako je deda, kako te zdravlje služi?
- Dobro je, ne mogu da se požalim za ovih 105 godina. Jeste da sam nešto slabiji, sad od kad mi je umro sin, ali ne dam se ja. Ima ih još troje živih, samo da i oni ne pomru, onda sam jeb’o ježa u leđa.
- Deda bre, kako možeš?! Nije ti žao bre?!
- Nije da mi nije žao, ali svak’ na svoju priuzu.
__________________________________________________________________________- Pero, umro ti je zet malopre!
- Dobro de, napravićemo sahranu, nek’ mu je laka crna zemlja. Nego, idemo li mi sutra da oremo njivu?
- Pero bre, čovek mlad umro, a ti bi da oreš! Imaš li duše?!
- Imam duše, ali bolje on nego ja, svak’ na svoju priuzu.
Хвала Брус... :)
Кад муж каже... :)
Ma ti sve bolje pišeš. Da sam ispred tebe, ne bi mi još dugo gledala u rč. Ali nisam ispred tebe.
Охооо, баршунасти, па где си ти, немам с ким да се пробијам, ако ме разумеш... А да се гледамо, то никад није проблем, то ћемо узајамно.
Зато ти људи и живо по век, боли љих увце, живот им нирвана, мало раџе, мало љуте, мало сарме, мало по весељу, мало по музици, а бриге... Увек их одлажу! + Примери баш готива.
Што б' 'но ти рек'о, ово сам од маторог чула, народна је и стара, ни сама не знам које је право значење. :)
Dobra je, mada si mogla i da generalizuješ izreku. +