(vesti)
-Šiptari opet napadaju srpska domaćinstva...
(komentar)
-O mamicu im jebem obrezanu, sve ću da ih pobijem...

Чекате бус већ 20 минута, који стиже тако претрпан да вам се плаче. Напољу плус 30, унутра плус 90... Сви смрде на зној и ко зна шта још не, пробијате се на једвите јаде до средњих врата испод шибера, и онда креће монолог.

ЈА:
- (полу гласно) Ма све ћу да их побијем бре!!! *нико од путника не реагује, чују само мрмљање
- (нормалним али уплашеним тоном) Не! Не смеш, то су све недужни људи, немој да их повредиш! *овде вас не неколико путника чуло и сад вас гледају као да сте мутирана краба...
- Не говори ми шта да радим! - по жељи убацити трзаје главом, тикове или колутање очима *деда на седишту поред полако устаје и повлачи се у задњи део буса
- Нееее! Пусти их...(мрмљање) *око вас је пола метра празног простора, осећате ваздух
- (гласно) Тишинаааа! Све ћу да их потаманим! *лудачки поглед у једну тачку и блажени кез

** резултат: око 1.5 м празног простора у вашој близини, 5-6 слободних седишта и свеж ваздух! Док људи у задњем делу аутобуса стоје једни на другима и посматрају вас као да сте обложени експлозивом!