Kao i obično, bez promena, sve na isti način, uvek isto - po ćaletovim leđima.
- Šta mai, druže, nisam te video sto godina?
- Ćuti, ne pitaj....Padnem na godinu, izvređam profesorku latinskog jebem li joj majku mađarsku, napravim pičvajz u školi, najebem se keve pedagogu, razrednici zalepim šamar a tetkici šlajmaru i na kraju razbijem vrata na školi kad sam teatralno izlazio. Pre nego što sam se trijumfalno popišao u žardinjeru.
- Au, bato....I?
- Došla inspekcija u školu i kad su čuli šta je sve bilo i pre toga, u roku od odma' ćaleta smenili sa mesta direktora, naplatili mu kaznu za pretrpljen duševni bol i materijalnu štetu, ovi iz socijalne službe konstatovali da nije sposoban ni vlastito dete da odgaja, zabranjen mu rad u obrazovanju, stara se razvela, on plaća jebenu alimentaciju, prodao ono malo zemlje i propio se.
- Znači, tebi ništa....Sve po starom.
- Jašta.
Završiti napeto istorijsko-političko prepucavanje između pijanih domaćina svaljivanjem krivice na druga Tita.
- Druže Stari, Prozor je pao.
Sve kako hoće matori.
Mnogo stvari se izdešavalo, al nit` to tebe interesuje nit` se meni da sada pričati.
Ćao, vidimo se.
- Šta ima brate?
- Sve po starom. Aj ćao...
Kad upišeš fakultet pa gruneš dve tri godine pa se propiješ a stari sve finansira.
-kako ide prijatelju,guras li?
-ne pitaj me nista,sve po starom.
