Negde u leto 1986, kad sam završio četvrti razred, na svadbi moje sestre od strica, u selu, kuća do moje, pevala je Ceca Veličković. Devojčica, tek završila šesti razred, još nije prošla kroz pubertet, lepa i slatka. Ja kao i svi klinci tih dana iz komšiluka, u pauzi oko muvanja oko roštilja, gledao sam u Cecu non stop. Toliko sam se bio zaljubio da sam našao neki slamnati šešir koji smo koristili kad smo brali višnje, oprao ga, stavio, dobrano nakrivio i koristio ga da kroz njega gledam a da ona to ne vidi.
Svadba je trajala tri dana, prvo veče kod nas, drugi dan kod nas došli svatovi, gde je svirala njihova muzika, neki čobani, budale, i treći dan, kod mladoženje, opet naša muzika i opet Ceca. Upoznali smo se, pozdravili i toliko. Od tog zaljubljivanja ostala je slika pijanih gostiju na kojoj se vidi njen lakat sa mikrofonom u ruci a samo ja znam da je meni pevala "zelene oči bile su moje".
Priča bi se tu završila da posle 4 godine i 2 albuma Ceca nije bila u žiriju medjuopštinskog takmičenja za recitatore. Da, da, lepo sam napisao, takvo je vreme bilo, oruk, Gazimestan, nacionalni ponos, ne damo Kosovo i Ceca na takmičenju recitatora. Pogadjate, javila mi se i ja sam prošao dalje. E sad, na sledećem, regionalnom nivou je bila Draga Jonaš Ilić, koja je, za one koji znaju, bila i otac i majka dikcije i pravilog izražavanja na RTSu. NE, i tu sam prošao dalje. Na republičkom, e tu me Sergej Trifunović sačekao "na krivinu" i pobedio.
Pa sad vi vidite, Sergej ili Ceca???
ja sam mislio da mi nisi mozda rodjeni brat, ili neki drugi seljanin, nema sanse da pogodis ako nisi iz Podinu
joj Podina, kako sam to zaboravio, hteo sam da napisem
Recica, Jasenica, Voljcince, a za Podinu se ne bih setio
a sta si recitovao? i sta bi sa cecom? sta se desilo sa karijerom recitatora?gde je slamnati sesir zavrsio?
Ево, од мене први плус, за труд. Тек ћу да читам :)