Tebra, ponistavaj karte, eno svitaca na iducoj

Негде у позном новембру, једне вечери, возили смо друмом ка Вршцу. Узалуд смо тражили довољно широко проширење или било какав макадам који води у њиву како бисмо стали и балзамовали се на брзака. Справице спремне за експлоатацију. Одједном указа се пригодно стајалиште, паркирамо, излазимо, правимо се да пишамо, палимо. И тако загледани у војвођански хоризонт помешан са метанским испарењима Панчева неко рече ''Види, свици!''... Били су свуда около, шаљу поруке. Нешто некоме.

У повратку из Вршца смо их поново срели, здружили се с њима мало дуже, потрошили нашег свица и наставили пут ка кући. Док сам возио даље у ноћи, указивали су ми се све време до Панчевачког моста. Ушао сам у кућу, и у углу собе светлело је мало црвено. И то се догодило јуче.