
Ветропаркови ноћу. Као и свици у пољу кад никне мрак, на самом врху ветрењаче, изнад елисе, неизменично се пали црвена лампа и сигнализира нешто некоме. Са велике удаљености, светла постају сићушна и ствара се привид ових инсеката који су променили своје боје у црвено.
Негде у позном новембру, једне вечери, возили смо друмом ка Вршцу. Узалуд смо тражили довољно широко проширење или било какав макадам који води у њиву како бисмо стали и балзамовали се на брзака. Справице спремне за експлоатацију. Одједном указа се пригодно стајалиште, паркирамо, излазимо, правимо се да пишамо, палимо. И тако загледани у војвођански хоризонт помешан са метанским испарењима Панчева неко рече ''Види, свици!''... Били су свуда около, шаљу поруке. Нешто некоме.
У повратку из Вршца смо их поново срели, здружили се с њима мало дуже, потрошили нашег свица и наставили пут ка кући. Док сам возио даље у ноћи, указивали су ми се све време до Панчевачког моста. Ушао сам у кућу, и у углу собе светлело је мало црвено. И то се догодило јуче.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Ovo je jako lijepo i interesantno napisano.
Fala, mlogo minusa
Овако добар трип заслужује много бољи скор.