Ветропаркови ноћу. Као и свици у пољу кад никне мрак, на самом врху ветрењаче, изнад елисе, неизменично се пали црвена лампа и сигнализира нешто некоме. Са велике удаљености, светла постају сићушна и ствара се привид ових инсеката који су променили своје боје у црвено.
Негде у позном новембру, једне вечери, возили смо друмом ка Вршцу. Узалуд смо тражили довољно широко проширење или било какав макадам који води у њиву како бисмо стали и балзамовали се на брзака. Справице спремне за експлоатацију. Одједном указа се пригодно стајалиште, паркирамо, излазимо, правимо се да пишамо, палимо. И тако загледани у војвођански хоризонт помешан са метанским испарењима Панчева неко рече ''Види, свици!''... Били су свуда около, шаљу поруке. Нешто некоме.
У повратку из Вршца смо их поново срели, здружили се с њима мало дуже, потрошили нашег свица и наставили пут ка кући. Док сам возио даље у ноћи, указивали су ми се све време до Панчевачког моста. Ушао сам у кућу, и у углу собе светлело је мало црвено. И то се догодило јуче.
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Ovo je jako lijepo i interesantno napisano.
Fala, mlogo minusa
Овако добар трип заслужује много бољи скор.